Bio/la sam na pecanju

[SMT]

Negde na Dunavu...




Sent from my iPhone using Tapatalk

[nekinho]

Nakon dugo vremena, napokon Drava...

[SMT]

Ne znam odakle bih poceo... Postoje neki ribolovi koji ce se pamtiti ceo zivot... A ovaj danasnji je verovatno jedan takav.  Ne znam da li cu uspeti preko posta preneti dozivlaj...

Iako prethodnih dana nije bilo uspeha  u ribolovu soma, danas smo Nidza i ja ponovo izasli... Sat dva mlacenja u prazno, ni za granu da zapnemo a kamoli za soma... i prethodnih dana je bilo tako uglavnom... Odlucim se danas raditi sa novom HD daiwom i prototype 50 g, daleko je to od somovskog pribora ali stap je izvadio ribu od 30 kg... 

Da sam bio sam u camcu, verovatno price ne bi ni bilo... izgubio bih je u prvim minutqma utakmice... Sled dogadjaja bi otprilike bio ovakav...

U nekom zabacu u propadanju, glavinjarica 15 g zapinje za nesto... Ispostavice se da je to nesto zivo i da krece... Kazem Nidzi dizi sidro, ovo sluti na neku borbu... I bi borba, u kojoj sam ja od prve do zadnje minute potpuno inferioran na protivnika, bez  i jedne sanse da budem makar u neresenom polozaju... Kao da sam izasao Jordanu na basket 1:1, taj osecaj imam... Nisam slicno doziveo a nije bas da nije bilo velikih somova upecanih u prošlosti... Radnja krece u 19:30 a zavrsava se blizu 21h...

Krece riba da vuce camac lagano, Nidza pali Yamahu koja narednih sat ipo vremena radi... Nakon 15 min neravnopravne borbe, riba leze na dno i ne mrda... Ja mislim da je zapanjio, lezi dole i ne pomera se, udaram po struni, preklopnik otvaram, lagan sam jer vidim da ne mogu nista... trzam vrhom stapa kao da otkacim i riba krece ponovo... Vrh stapa je sve vreme blizu vode ili u njoj, kraj drzim na kaišu jer imam osecaj da ce mi napraviti rupu na telu...... Dril je namesten, pomalo proklizava, sve vreme ucestvujem u njegovom stelovanju( dodajem- oduzimam) ali riba je ogromna i troma, nikakve begove ne pravi... Vuce camac i igra se sa nama... Obicno imam dobru procenu, velicine ribe ali ovaj put nesto se ne uklapa... Prvi put kazem, " ovo ce trajati do kasno u noc", jednostavno odmah imam taj osecaj...Ne uspevam ni u jednom  momentu imati kontrolu nad ribom ili situacijom ali ni u jednom... krecem kao da je  dizem, neki subjektivan osecaj koji je ocigledno pogresan, da je ona tu negde 2 m ispod camca... Riba samo odluci da ponovo napumpa stap i da sidje dole, malo provoza camac i vrti nas u krug u rasponu od 100 m... i tako bezbroj puta...

Kazem Nidzi da mi da coca colu, jel ovo priča "starac i more" koji li je, susi mi se grlo a i leva ruka slobodna. Štapom je ne mogu pomeriti, masinicom ne mogu namotati... onda se ona malo probudi, pa nas krene vozati i tako traje to... U nekom momentu izvlaci nas na sred Dunava, pomislim dobro je... Ali ja njoj sve vreme ne mogu nista i dalje... nas dvojica pričamo sami sa sobom a sve u stilu " sta je ovo" , "jel ovo podmornica" "mora da je moruna"itd itd... Nidza skace po camcu da ga kao iziritirano od zvuka, malo smo mu i familiju pominjali, u žaru borbe- nista licno... Nista pomoglo nije ...Prvo smo bili ozbiljni, posle pocela i zajebancija jer smo nemocni...Nalupali smo se gluposti, zlatna medalja... Da sve i dalje ide protiv nas, eto ti broda od gore... ide pravo na camac, a ova dole neman  pravo na brod... To je sad vec mrak, Nidza tamo ablenduje ovaj sa brodom kao da zna da treba skrenuti dalje od nas i cini to... Izbegosno ga iako sam ja bio spreman za sudar i plivanje, mislim se ne pustam ovo... Nakon broda, desava se novo iznenadjenje... Riba krece da vuce camac tacno i nepogresivo na mesto gde je upecana, vise od 100 m nas vodi tano hiruski precizno... Rekao bih u svoj brlog ili jazbinu...... kad nas je dovela na to mesto, samo je odlucila da iskida strunu i uradila je to, onako sa 20% snage rekao bih...

Osecaj je neverovatan, iako je nismo videli... Oko sat ipo vremena borbe, bez da sam se i u jednom momentu ista pitao... Riba nije pokazala nikakve znake umora,ni da se treba nesto preterano boriti, sve je dozirala... Nisam bio ni blizu posle toliko vremena borbe, da vidim mehurice na povrsini... Deluje mi da to za ribu i nije bila borba, nego kad se razgibala i razbudila da je i otisla... Došli smo mečki na rupu...Obojica smo konstovali ogromnu nemoc protiv  nje iako smo je nepogresivo pratili sa upaljenim motorom... Svakao bih je pustio, nemam nikakvu zal, samo upalu misica ozbiljnu... Povremeno sam Nidzi davao stap da mu "dokazem" da ne mogu  nista, da se i sam uveri.......Koliko god da si stalozen i radis sve kako treba, adrenalin je odvrnut i samo sipa, nikakav  ti umor ne osetis u rukama iako te protivnik iskrivio... Malo vucem u desno, moracu na optiku trapa... Neadekvatan pribor sigurno dodaje nerealan osecaj na velicinu ribe ali sam siguran da je bila iz kategorije preko 2 m ... Bilo je tu ono malo, " e sto nisam raspakovao Zetrixa, zasto si ga kupio" ali ne puno... Da  li je bio , 50 kg ili 100 kg, saznati necemo..

Riba je pobedila posteno i dominantno, nista se nisam pitao, glupo se pozivati na pribor, to je moj svesni rizik...jednostavno sam izgubio.... i neka je pobedila, "nije bila moja"... dala mi je prilku da jos jednom upoznam kakva je Dunav moc i sta tu sve pliva... Vrattice mi on to, sledeci izlazak ili neki posle toga, nebitno... i ne mora riba biti tolika jer necu pojacavati pribor, mučim se tako

Sve vreme ovaj polozaj stapa, nisam znao da se tako moze vezati u čvor... do juce sam mislio da vadi sve iz Dunava 

Vredi zbog ovoga biti na vodi, slika govori vise od celog posta




Sent from my iPhone using Tapatalk

[tutnja]

To ti je tako kad nećeš Sportexa
Šalim se malo, doći će tvoj na red

Sent from my LG-V60 using Tapatalk

[Ervin]

Ma to ti je tako kada piješ Colu bez šećera... 

[ossa]

Jel ispravio udicu ili je pukla struna ? Nisam do kraja skapirao ? Čestitam upalu mišića 

[SMT]

Ma pukla struna, 1,2 pe, dobro je i izdrzala toliko... To treba prst debela i takav vrh stapa, da bi bio u igri uopste...Ako stavim takvu struno debelu, ove moje glavinjarice ne mogu potonuti🤣 Taj nije osetio da je upecan, zaspao dole jer se najeo ribe, varalicu u sebi nije ni primetio...Taj da je hteo ranije zavrsiti, uradio bi to... njega to ubolo kao nas komarac... kad se probudio samo otisao svojim putem... mi smo njemu smesni bili...

Otvorim preklopnik na masini i sednem na pramac minut dva da odmorim , on samo lezi dole ne pomera se... kad ga malo probudim, krene se pomerati... prava "riba dna"... Yamaha pregrejala u niskim obrtajima

[SMT]

To ti je tako kad nećeš Sportexa
Šalim se malo, doći će tvoj na red

Sent from my LG-V60 using Tapatalk


Zubi ne preskacu na HD-u, mozes je kupiti... cvili dobro ...

Rekao bih i da je masina "uradjena" pre vremena, vrti bolje...

[tutnja]

Cvilio bi i ja, a ne samo mašina
Ne bojim se za nju, i stara Lexa je izdržala čuda, nisam od nje to očekivao.
Somova mi zasad dosta, onaj 170+ lanjski mi ulov života i neka ostane tako, čeka se prava štuka, sve ostalo kolaterala..

Sent from my LG-V60 using Tapatalk

[No]

Čitam ovaj post od SMT-a, vizualiziram rijeći i imam osjećaj kao da gledam i uživam iz prikrajka. Volio bih da je kraj bio drugačiji i da smo vidjeli koliki je, ali nisu sve drame ni ljubavi iste.
Nemaju sve isti kraj.
Neke su sretne, neke tragedije, neke komedije, a priče poput ove, traže nastavak, novi izlazak, novi događaj...

Za nas koji čitamo, u svakom slučaju uživancija. 

Prijatelj i ja išli smo u petak, u Kutinu, po njegov novi čamac od PEHD plastike. Nije bilo dobro riješeno samopražnjenje pa je reklamirao i ljudi u firmi Montažer Smola su riješili problem.
Svaka čast.

Nakon  spuštanja čamca u vodu slijedilo je pecanje ili nešto nalik pecanju.
Vrba cvijeta i površina Save je bila prekrivena bijelom paučinom.
Nije to išlo pa sam uživao u lijepom vremenu i najljepšoj varijanti zelene boje na svijetu.
Obale Save, ovih dana nude promatraču, sviježu, čudesnu zelenu boju na dar.
Svatko tko želi može uživati u pogledu.

Jučer sjedimo na terasi i gledamo kako jedan moj prijatelj zabacuje klena, stavlja štap u nosač i odlazi po nešto iz auta.
Nije prešao dvadesetak metara a štap se zatrese, pa povije skoro do vode.
Zovemo ga.
On se vraća, štap se u međuvremenu ispravio i taman kada je zastao pomislivši da ga zezamo, štap se ponovo savije do krajnih granica.
Došavši do štapa potegne kontru i od jednog dužeg štapa u trenu ima dva kraća.
To je valjda jedan od najglupljih osjećaja u ribolovu
Pri tom mu je pukla špaga i riba je otišla.
  #&!$?&%

Gotovo, kraj priče..., međutim, nisu sve drame ni ljubavi iste...
Siđem desetak minuta kasnije do čamca i bacam gumu
Nakon par zabaca osjetim nekakav čudan otpor na udici, motam ravnomjerno i na površinu izlazi moja guma i zakačena špaga.
Uzmem špagu u ruke i osjetim udarac. Minut dva kasnije u meredov spremim štuku oko 5 kg.
Zovem prijatelja kojemu je utekla- Halooo, da ne razmišljaš kolika je bila, evo ti je ...  

Ribolov je priča bez kraja i zapravo nas najredovitije raduje taj nastavak.   

[maverick]

Ja kad procitam sta SMT napise...stvarno ne moram ni ici na vodu, kao da sam bio tamo...  

[ps]

A vidi, zbog tebe, SMT, mister No, smo neki mi mali na ovom forumu od 2013-te, izgubili 70 dana, ali je vrijedilo, 👍