I vuci i vuci i nista

[kajman]

To je taj što nam uvek razjuri smuđeve, ali ovaj put je dolijao nije me izdao moj ručni rad!


I VUCI I VUCI I NIŠTA

E sad, sve bi to bilo O.K. da sam nameravao da lovim somove ali nisam, dosao sam da lovim smuđa!

27. jun 2010 te godine, tmuran kišni dan. Pogledam kroz prozor a gore... oblaci crni kao ugalj!



Posle zvučnog signala ostavite poruku, otišao sam..... 

Crni i gusti oblaci /stratosi/ čini mi se, toliko su nisko samo ruku da podignem pa da rasteram ovu kišicu što satima neprestano rominja. Koliko su oblaci nisko ne stigne ni par kapi da se u letu spoji, a silni Dunav nadošaooo ihaaj, pa onako ogroman kao da su ga ovi oblaci spljeskali, razlio se k'o palačinka i lepo čujem kako obale stenju i krckaju pod teškim pritiskom. 

Aj sad, da je to voda, nego to što teče pod mojim nogama pre liči na neki svetlo žuti sirup. Više žute ilovače nego vode. A granja po površini na milione kubika mirno i neobavezno jezdi niz tok.

Uzmem belog šedića da, kao pravi profi, izmerim dubinu providnosti jer je za mene granica svetlosti i tame važan podatak.......Kad., b' ti* Sunshine, pa nje ni nema! Šeda vidim samo na površini. Spustim dva centimetra ispod površine, njega nema! Idealno!

Zašto idealno? Pa ima tu sad koječega da se objašnjava ali ukratko ovako. Spakovali smo gomilu silikonaca i dosli na obalu. Kad pred nama voda! Eh sad bitno je da razgranicimo, tekuca ili stajaca ? Jel bitno? Nije! Bitna je dubina i providnost! Vot for? Paaaa, nije svejedno svrckamo li silikonca u metar dubine ili na 20 metara dubine.  Neko dubinu deli na vise delova vezujuci se nedefinisano za srednji sloj, ali ako se ja pitam, a sta pa koj’ pampur ima da se pitam, /znam!!/, taj srednji sloj ne zavisi od toga da li je to tacna sredina od dna do povrsine, vec nesto sasvim drugo. No dobro, znaci imamo plitku vodu i duboku vodu. To ukazuje ne samo na razlicite tezine vec i da ce ton siluete u odnosu na dubinu biti sasvim razlicit. I tako imamo bistru, zamucenu i mutnu vodu. I sad sta? Aha, imamo tri boje vode znaci tri tona! Ma najbolje da je tako.  U bistroj vodi ne love samo tamne, zagasite boje vec u bistroj vodi 'vataju i prirodni dekori itekako - sedef crna ledza /keder/ alburnus alburnus. Pa O.K. ama brate u bistroj vodi ima i bodorke, krupatice, glavoci u vise boja, babuskice, deverikice, zrac, bandarce, grgec i  zmijuljice.  Boja vode i godisnje doba. Da, ovo odredjuje kolor varlice i njenu velicinu.

A onomad me onaj kolega sa vode pozdravlja sa bistro. Ne volim bistro - MUTNO! Šta on tu meni bistro, bistro njemu! Riba se lovi u mutnom! Pa zar nije tako? Istina, kako su se godine nizale, mislio sam da se ta asocijacija odnosi na nešto drugo, ama ovoga dana sam se uverio da je i bukvalno baš tako!


I opet ista stvar

Samo druga lokacija. Što se smuđeva tiče danima ista situacija kao onomad kada smo na vodi bili zajedno Zverko i Ja. Ulovim jednog i sve stane, samo ovaj put nigde nikoga, na vodi osim mene.

Širok Dunav, ravaan Sreeeeeem, ijaoj što volim kada sam na vodi sam, pa mogu da se razmahnem gde hoću i koliko hoću. Ne volim ono laktanje jedan pored drugog....Ma idi! A to sa smuđevima, pre par dana isto i prekosutra i nakosutra i  izgrebah dno silikoncima načisto i vuci i vuci i ništa! Eh sad, ni najbolji silikonac ni najbolja tehnika ne vredi ako prezentuješ tamo gde riba nije. Voda ogromna, providnost nikakva, pa ni grabljivice nisu na dnu. Verovatno su, sasvim blizu obale i bliže površini. A to što smuđeva nema jasno je da ne može jasnije da bude. Opet mi neki Somo-saurus zalegao na mikrolokaciju i......... I nema mi druge, moram da ga maknem i tačka«!

Jeste, ponekad sam potentan........, šta? Aaa, ma dobro mislim, prepotentan...I tada mi na pamet padne svašta - nešto... A i ovo prvo je O.K. kad ti ovakva situacija danima ide..*. Pa majkemi, to što će baterija u fotoaparatu da se isprazni, pa dobro, ama sve više brinem da će i pixeli da mi se ubudžaju, a bolje »budžavi« napolje nego budž u fotoaparatu! Moree i ova vlaga, a mračno, voda i odozdo i odozgo, i sa strane i.......... i definitvno ako nešto hitno ne preduzmem eto idealne sredine za budž u Olymlpusu! Daklem, zabacivati sasvim blizu obale, na metar – dva, isto toliko duboko pa i pliće. Promena mesta nizvodno, pa sve isto.

I tako je on tražio soma, zabacivao i menjao mesto sve nizvodnije i nizvodnije, menjao silikonske varalice, pijuckao neskafu u pauzama, a kiša padala i padala....A kao da sam znao, taman juče kupih ganc novu, zelenu kišnu kabanicu i logično čizme u istoj boji!

Krupan som je usamljen i život provodi na jednoj lokaciji, pa se tako hrani i lovi nedaleko od nje. Pa dobro, ali zašto baš na ovoj mojoj smuđaroškoj? Nek ide brate, kao svi normalni somovi, tamo pod Savski most, pa tamo nek lovi, ja ga ovde i nisam zvao i šta on ima ovde da traži? Eh, tek malo kasnije se setih šta traži kao i onog kamenjara tamo nizvodno koji je sada potopljen, pa se i riblja staza pomerila bliže obali. Logično znači tamo je u onom tišaku, vreba šta će tok da mu donese.

Inače, varaličarenje soma spada u klasu težeg ribolova, pa je normalno da se i pribor tome prilagodi. E baš, a ja došao da se igram sa smuđevima i logično, za danas ponesem jedan dunavski »Ultra Light« komplet. Mašinica, Twin Power 4000F i na njemu taze struna Tuf Line XP 0.15mm, štap Antares 2.70m /prvi model/ 20-50grama, Eeee.... Dunav je to!

Šalu na stranu, nisam onomad kupio dva istovetna Antaresa kad su se pojavili tek onako i ovoga puta nisam Antares poneo tek tako. Kao da sam znao zašto bi trebalo da ga ponesem? Ustvari, nije kao, nego sam baš namerno znao zašto da ga ponesem. Šimano T-curve proces kombinuje specijalni grafit sa revolucionarnom tehnologijom proizvodnje i specijalnim smolama. Korišćenjem troslojnih grafitnih vlakana /jedanput poprečno i dva puta uzdužno rolovan/ proizvedeni su jedinstveni tzv. ‘Dynamic’ segmenti sa velikom otpornošću na pritisak. Za razliku od drugih, Tcurve molekuli smole zadržavaju svoju elastičnost i posle procesa proizvodnje. Što će reči nisu svi sprženi. Rezultat toga je 20-40% veća otpornost na pritisak u odnosu na običan karbon. Ribolovački rečeno Tcurve karbon je tipičan tj. idealan materijal za izradu šaranskih štapova visokog modula elastičnosti. E, kad se od takvog materijala napravi Spinning štap uz to još i svi sprovodnici su Fuji Sic i to po onom novom konceptu rasporedjeni u rukama imate zaista idealan štap predviđen za upredene strune i ne predviđene situacije!

Vibracija i polvačenje

Sezona varaličarenja soma počinje sa prvim prolećnim porastom vode. Znači mart -april. Somovski se tada masovno pokreću sa dna i intenzivno se hrane ribom, pre svega, a kad je tako onda su u opticaju džigovi sa krupnijim silikoncem nešto jače vibracije, silikonske glavinjare i naravno, dubokoroneći vobleri /oni kruškasti sa krupnom kuglicom koja odzvanja ne onako sitno cvrrr - cvrrr nego muški brate onako dum – dum!/ Znači jača vibracija i sporije povlačenje za ovako mutne uslove.

Jasno, u povoljnijim uslovima, kada je som aktivan, uvek je poželjno da se koristi varalica sa niskom frekvencijom i sporijom prezentacijom. Ne lovim soma često, ali znam da je takva prezentacija od presudne važnosti i tipična za mnoge situacija u kojima se som lovi. Često čak i prestanem sa namotavanjem onako neobavezno /nezavisno od toga koliko sam ga metara pre zaustavljanja povlačio/ zatim samo za nijansu lagano povučem vrhom štapa i polako počnem da namotavam i Evo Ga! To je to! Ali sada je vodostaj enormno visok, bukvalno sve poplavljeno i prekriveno vodom. Pa gde je keder, gde su kesege i deverike? Znam kad je smuđ u pitanju....Nije valjda? Jeste, pa i som to isto voli zato mi je i zalegao baš ne klasičnu smuđarošku mikrolokaciju.

Da, da, onaj nizvodno potopljeni kamenjar, a sve se nešto mislim logično bi bilo da ga i dalje tražim, ali ne, idem tamo i tamo ću da se betoniram u mestu i da budem uporan. Uostalom ko zna, som često uzme vobler čim padne na vodu, najčešće posle metar povlačenja ako si zabacio na pravo mesto. Sa silikoncem isto, ako si ga plasirao na pravo mesto i u pravo vreme, a to pravo mesto i pravo vreme je baš ovde.

Gledam protok, i jasno je da ovde voblerom nemam šta da tražim, pa ni klasično džigovanje gore dole ne dolazi u obzir, vidim da će ovde dobitna kombinacija da bude nizvodno proplivavanje pa, ili će silikonca da gurne glavom, da ga mlatne repom ako mu je dosadan ili će da ga gutne? O prve dve mogučnosti neću ni da razmišljam, ja sam za treću - nizvodno proplivavanje. Neće ova prezentacija u stilu proplivavanja da bude ni malo laka. Već vidim da silikonca moram da zabacim super precizno kako bi došao na željenu dubinu i mesto, a onda maksimalna koncentracija radi pravilne prezentacije na mestu gde ga som očekuje, munjevita kontra i to bez panike.

Bez panike, /malo sutra!/

Ovde napad u odnosu na malo rastojanje do vrha štapa /svega dva- tri metra/ može jedino da bude enormno snažan sa tendencijom daljeg kretanja. Znam kako izgleda kada je napad soma na varalicu bez zaustavljanja. Nije mi to prvi put. Štap se snažno savije, pa još više ako je kočnica jače pritegnuta zbog teškog terena, a kako je napad iznenadan i povlačenje soma konstantno, rastojanje do vrha štapa kratko, a snažan udarac koji osetite i dalje traje, pa ti sad nemoj da paničiš. Ustvari panike u prvim sekundama i nema zbog šoka koji doživite. Ovde se retko dešava ona klasična situacija u varaličarenju soma, udarac-pauza, hitno šteluj kočnicu dok som ne shvati šta ga je snašlo. A jok, trenutni šok zbog tako enormne snage udarca, nije za nas smuđaroše zato ja poštujem pojedince koji ga ciljno varaličare jer znam koliko truda, upornosti, snage i dana, ne sati, potroše dok ne dočekaju to što čekaju.


Što se tiče površinskog lova soma on načelno počinje tamo negde sredinom aprila kada se voda zagreje i pređe cifru od 12 stepeni C. Nagli prestanak prštanja sitne bele ribe po površini tj. Prestanak »rada« bucova odnosno smuđa siguran je znak da je som prišao obali i tu je negde. Obzirom da je zalegao uz samu obalu bilo bi poželjno da se vodi računa o načinu kako som tada napada plen. Uobičajen postupak je napad iz okreta prema sredini toka i ako se to dešava na samoj površini sledi pljuskanje repom po površini. Kada jasno uočite aktivnost soma trebalo bi da obratite pažnju kako je to som uradio i šta je uradio? Ponekad nije u pitanju jurnjava za plenom već se som samo izbaci, kažemo kupa-prevrne. Eh, ko bi ga znao zašto? Valjda radi osveženja, razmrdavanja, ili da očisti nekog parazita sa kože.

Zašto je ovo važno da ispravno definišete? Uočeno je da kod ovakvog ponašanja soma, kada ne juri plen i nije baš zainteresovan za varalicu, ali vredi probati jer kada je ona već u blizini ima šanse da je gutne onako usput. E, to je taj karakterističan napad gde kažemo BETON!! Nema onog prepoznatljivog silovitog napada kada pokupi varalicu i nastavi sa kretanjem. Varalica se jednostavno samo zaustavi tako snažno kao da zaista zabetonira u mestu!

A taj dan je bio baš veličanstven po svemu za soma. Visoka mutna voda, pa još oblačno, kišica sipi, smuđa nema, a som gladan. Da ne bude zabune veličanstven dan i za mene. Doduše više bih voleo dan u stilu sve je idealno, a smuđ besan grize obalu! Nema one dnevne, letnje i paklene vurćine uz neverovatno visok pritisak i  ni jednog oblaćka na vidiku čak ni onih razvučenih oblaka visoko gore, cirusa. Da, som se najbolje lovi po najačem suncu i to upravo negde oko podneva. Ko voli nek izvoli ja brate ne mogu. 

[kajman]

Hmm........biće kidanje

Ima tu nizvodno, kao što pomenuh, jedan kameniti breg koji naleže na obalu visine oko tri metra, a koji je po prosečnom vodostaju većim delom iznad vode i da sam riba definitivno bi se ovde sklonio od snažnog toka i mutne vode koja ga blago preliva, a snažno zaobilazi praveći u toj zoni tzv.mrtu vodu gde grabljivica mirno pluta bez nekog posebnog napora. Sam vrh kamenjara je špicast i čist, možda se neka grana zakačila, ali nije to problem, problem su školjke. Ako ne podigneš džig na vreme ode u kamen ili ga »ulovi« školjka!

Potrebno je mnogo veštine da se oblom stranom kamenjara okrenutom prema sredini toka, a još sa obale, prezentuje džig što bliže kamenju jer baš na tom mestu na samoj krivini prema tišaku će ga som, ako je tu, zgrabiti iz okreta i snažno nastaviti prema otvorenom toku. Tako ovde lovi smuđ a što da i smom ne koristi istu situaciju. Po uspešnom napadu, proguta plen, pa se u blagom polukrugu iz dubine uzvodno ponovo vrati na isto mesto ako plen nije bio po meri.

Gledam lokaciju, da, vobler koji bi ovo savladao i pritom bio efikasan moža i postoji, ali ga nemam. Znači, džig i to 28 grama teška olovna glava. Twisteroliki silikonac ili shad? Da vidimo. U ovakvim uslovima som definitvno nije raspoložen za jurnjavu za plenom na većoj distanci što ume itekako. Cilj mi je da ga izazovem iznenadnom pojavom plena neposredno kod samog brka. Odustajem od pomisli na silikonski šed! Voda koja snažno dere o bočnu stranu kamenjara nosila bi šeda kao perce bez ikakve vibracije. Možda bi prezentacija šedom uz neko usputno sitno cimkanje i bila optimalna, a uzvodno povlačenje šeda u tim uslovima je krajnje neozbiljno. Teško da bi neka ribica onako iz iznata prkosila snažnoj vodi i plivala somu uz bok. Znam keder često koristi ovakvo kratko rastojanje uz samu obalu i tu proplivava što brže može, tipične takve lokaciju za smuđa su u Golupcu, ali ovde eno ga pliva mirno daleko od obale. Vidim pojuri ga poneki bucov na daljini od 15 do 200m. Neče som da izigrava bucova u ovakvim uslovima, lenčuga je to! Da je vodostaj drugačiji bilo bi obrnuto. Bucov kod same obale a som na površini daleko od obale.

Koliko će mi trebati zabačaja da bi somu prezentovao silikonca iznenada i na pravi način? Ko zna možda odmah, a možda dvadeseta i više. Napašće iz okreta svakako, a takav napad /znam po smuđu/ za posledicu ima loše zakačinjanje. Polako kajmane, moraš da se skoncentrišeš. Pa ima ovo i neke prednosti, nije ovo smuđ, a pa samo polako. Ako napadne, i kontra bude traljava i otkači se gotovo je, mogu da se pakujem i vozdra do sutra. Ma najbolje da je tako, to važi za krupnog smuđa za soma ne! I ni sam ne znam zašto u ovako mutnim uslovima, pade mi na pamet da silikoncu nacrtam poprečne crne pruge. Znate ono...

Zabacili smo varalicu i ona tone-tone i kako je svetlosti sve manje i manje u jednom momentu izgubi boju. Tada se vidi samo silueta koja je sada siva, a to, da li će biti tamnija ili svetlije siva, to direktno određuje intenzitet boje same varalice, odnosno, dekor. Ako je dekor u pitanju onda će ta silueta da bude šareno siva. Nije li ovo upravo ona situacija kada su tamne /crne/ poprečne pruge tako efikasne kod nekih silikonskih varalica? Jeste! Trebalo bi da odem do kola i uzmem flomaster i ovom belom šed tvisteru nacrtam poprečne pruge, a usput ponesem meredov ili kuku? Nisam otišao. 

Niskofrekvetna belouška

Imam kod sebe i jednobojne i  raznobojne silikonce. Možda bi crna u ovakvo svetlo-žutoj vodi bila više uočljiva? Ili možda boje meda? Klasično dobra baš za soma. Imam i takve šedove. Imam i velike sirene, a imam, velike i još veće bele - sedef relaksove twistere. Šed ili twister veliki ili mali? A koje boje? Odlučih se konačno za vibraciju! E, jeste, istovetan silikonac samo druge boje zbog drugačije vibracije!

Manji relaksov sedef twister. A pa, nečeš više kajmane, jednom si ti izgubio  velikog soma zbog otvorene kopče! Okačim silikonca i proverim da li je kopča dobro zatvorena pa je klještima još malo stegnem, pa preštelujem kočnicu na optimalnu jačinu. Sve je O.K. a nije bilo sve O.K. Prvo, prevideo sam da stojim na samoj ivici, par centimetara nepažnje i eto mene u vodi. Drugo čizne nekako i nisu predviđene za plivanje..a sve mokroooo...CCCC.....Dobro, da ne dužim i bi napad kao iz prospekta, ali žičana udica 3/0 se samo otvorila i som skliznu u dubinu i eto ga klasičan smuđaroški previd. Som je ovo! Ma ne ja, mislim na onog u vodi.

Pa i ta okrugla glava, ne ide brate, voda je mnogo brza. Nova, shad had džig glava, strašna O šonesi udica mlečno beli Orkin šed tvister 13cm. Ima ovde po kamenjarima puno malih zmijica belouški i smukova, video sam kako love sitne glavoče, babuškice i kederčiće, a kako moram baš preko i oko kamenja onda i silikonac koji će na šed glavi lepše da »zmijulja« nošen vodom. Baš mlečno beli - zbog vibracije. Puno mlečno bele boje u ovom silikoncu vibraciju čini sporijom od recimo isto takvog providnog. Niskofrekventna zmijuljica.

Naprvim malu pauzu uz neskafu, a stojim već prilično u mestu. Kiša prestala, ali sve je mokro nema sedenja. Ma dobro, nismo mi babuškari, navikli smo da stojimo satima, a sad samo pažljivo, precizno i skoncentrisano.

Ima tu još snage

Prvi zabac - proplivavanje – ništa. Ma ne, vratio se som na isto mesto, nego sam preterao sa daljinom i silikonac je prilično daleko i duboko proplivao pored kamenitog nagiba. Nije som na dnu ako i jeste tu onda je u srednjem sloju. Ma ne plašim se da ću da zakačim i otkinem, ali nisam ja robot pa svaki put idealno da zabacim i provučem silikonca tamo gde treba. E kad bih to mogao svaki put idealno da izvedem gde bi mi kraj bio.........Ali izgleda da ovaj put ipak JEEEEEESAM...........

Strahovit udarac i nastavak kretanja u dubinu! Očekivao sam to! Antares se snažno povi, a kočnica fino prokliza u idealnom trenutku. Gledam šap.... Neverovatno, pa on uopšte nije prenapregnut savijen je upravo idealno samo nešto malo ispod sastava na trnu. Ima tu još snage! Pa da počnemo! I tako je on zamarao i zamarao......

I na kraju šta reći? Koliko je bilo ranova? Šarandžiskim rečnikom rečeno otkud znam, nisam sve brojao – jedno desetak-valjda, od toga za tri znam bila su baš snažna i dugačka. Koliko sam ga vremena zamarao? Otkud znam, nisam gledao na sat, važnije mi je bilo da mi sve ne pokida i ne polomi, a i da me ne izbaci iz ravnoteže. Stojim na samoj ivici, voda enormno snažna, a dubina preko 4m. Da li je legao uz kamen i pokušao da strunu prekine cimajući glavom preko kamenja? Jeste! Više puta, ali nisam ni ja od juče, naglo oborim vrh štapa da mogu da otvorim preklopnik i strunu potpuno oslobodim. Napad je bio iz okreta pa je i udica verovatno probila čeljusti sa strane i čvrsto je fiksirana. Bio sam u pravu! Sledeće cimanje glavom mu je u prazno bez ikakvog otpora. Misli da je slobodan, pa iz tišaka vuče pravo u maticu i prema dubini, a ja u međuvremenu dotegao kočnicu i našpanovao štap, pa ga snažna voda samo još više odigne i vrati u tišak. Tako više puta i tako sam ga zamarao. Da li je zbog neadekvatnog pribora zalegao na dno u tom tišaku? Jeste! Kako sam ga odigao? Malo sam »tamburao« po struni i malo po malo digao se na samu površinu.

Vaauuuu tek sam tada video šta je na štapu. Glavom vuče prema dubini, ali izdignut rep snažno vitla iznad vode u prazno. Da, u ovom tišaku ću i da ga izvlačim na obalu. Vidim ne pokazuje znake umora /znate ono kad mu se zabelasa stomak/, ali već je blizu obale, tišak je, pa da pokušam! Dotegnem kočnicu i snažno povučem štapom. Držim prste na kočnici, znam ovo su najgore sekunde ako se sada cimne sve će da pokida. Nema mi druge nego ako se to desi da momentalno oborim štap i popustim kočnicu. Nije se cimnuo samo je kliznuo skroz do obale široko otvorenih ustiju tako da sam video gde je udica. Savijen Antares mi je daleko iza leđa, čučnem, palac u usta, prsti pod bradu, stegnem i u cugu ustajem i izvlačim ga na obalu. Znam, ako zakasnim i delić sekunde i ne izvučem ga na obalu munejvitom brzinom cimnuće se, a toliku snagu ne mogu da zadržim samo levom rukom i palcem, ode som nazad u vodu, a sa njim možda i moj palac. Količina adrenalina odavno mi je prešla crvenu liniju, pritisak 250, puls 300..  i ..........I šta reći, poleteo je kroz vazduh kao perce, a onda sam ga u sasvim niskom luku blago prizemljio na bujnu travicu.




Posle je sve bilo lako. Jedino mi je bilo neobično što su mi se ruke toliko tresle da mi je u momentu bilo smešno. Mobilni držim levom rukom i gledam sopstveni prst kako ne može da pogodi željeno mesto, taman nanišanim i prst krene, ali leva ruka sa pomeri i ubodem pogrešno dugme. Nekako sam ipak uspeo. Alo ćeroooo, sedaj u kola i dolazi smesta! Znala je da sam na vodi i nije se zaprepastila na moju komandu - smesta! U sekundi je shvatila šta se dešava, pa me kroz smeh pita da li da se vrati po prikolilcu? Sa Zetom je u tom trenutku bila pred diskontom koji je u neposrednoj blizin. Stigli su za par minuta, a onda se stvarno zaprepastila! Posle sam se malo smirio, a preostali adrenalin potrošio sam za poziranje.
D.M.

[maverick]

Tvoje priče najbolje legnu uz jutarnju kavu 

[BOJANK]

Baš sam gušto !

[TonyC]

A sunce ti , oči me peku , pročito sam u dva treptaja ! ! 

[Juzba]

Bravo čika Kajmane, ni Agata Kristi ti nije ravna

[TopMix]

Imao sam i ja proletos nekih bliskih susreta sa somom, na smudjaroski pribor. Mozda bi ga i izvadio, da sam imao antaresa i bar nesto od kajmanovog iskustva...ha,ha,

[Kugla]

Eh da je kajman pisao lektire sve bi ih pročitao

[Darko]

odlično

[dus]

kajmane ti si car!

[genjura]

čika kajman je uvek znao složiti pametnu reč

[kajman]

Eh, a interesantno je ono sto je svemu ovome prethodilo, a bilo je to ovako

Volim – ne volim

Košava je vetar čiji povremeni udari mogu da budu i preko 135kmh, a dolazi sa Karpata i duva uz Dunav. Čudan je to vetar, kad počne da duva ako ne stane za tri dana nastavi, pa duva sedam dana ako i dalje duva sigurno je da će da duva petnaest dana. Međutim, neki put ni to joj nije dosta pa nastavlja da duva 21. dan. Košava na ljude deluje različito. Umerenih nema, pa je tako neki podnose jer rastera smog iz grada, pa bar na kratko bude čistog vazduha, a ovi drugi je uopšte ne vole. Ima i takvih koji je »vole« - zbog ribolova. Tada na vodi nema puno ribolovaca i sva odlična mesta su dostupna, pa možeš da se razmahneš naširoko i nadugačko.

Svakako da je moguće da se lovi i po jakom vetru, uz druge optimalne uslove. Ako niste probali, savet je da na vodu izađete i steknete potrebno iskustvo. Jesen je i nije redak slučaj da se tada uznemire i pokrenu veoma veliki smuđevi. Pa kad je već tako, vredi pokušati, iskustvo će svakako da bude nezaboravno, a možda se baš nekom od tih krupnih dopadne vaša Rapala CD- 9cm ili neki krupniji silikonski šed. Košavu ne možete da zaustavite, ne morate čak ni da je volite, ali da je iskoristite u varaličarenju da radi u vašu korist, probajte svakako!

a nije izgledalo

U gradu i nije izgledalo da toliko snažno duva. Lovili smo naravno, uz pomoć vetra. Ogroman nadvodni stomak koji je struna pravila lepo je lerovao šedove u zoni napada na tipično smuđarskim mestima. Sama tehnika lova ne zahteva neko posebno iskustvo. Svakako, potrebno je da na obali i po vetru prethodno malo eksperimentišete i steknete potrebno iskustvo. Verujte, nije baš toliko teško da se nauči, jedino vetar....... Istina, ima sitnih finesa, ali u principu je jednostavno. Zabaci se dovoljno daleko i uzvodno, pa se vrh štapa zaroni u vodu sa ciljem da se struna što brže potopi i tako zaštiti od naleta vetra. Sačekajte da silikonac padne na dno. Ne podižući vrh štapa iz vode, uz lagano namotavanje dovedite silikonca ispred zone napada, a onda podignite štap uvis. Košava zahvati strunu, napravi veliki luk i tako na trenutak zaustavi, pa povuče uzvodno silikonca koji je daleko od obale i baš u zoni napada.

Na poznatom terenu svako zna gde je optimalna zona napada pri određenom vodostaju. Kako je, recimo šed, u potrebnoj dubini i na pravom mestu, a već ste ga jednom povukli uzvodno uz pomoć košave, ponovo zaronite vrh štapa u vodu, rečni tok odnese silikonca malo nizvodno, pa vrh štapa podignete, isti ili sada jači nalet vetra ponovo povuče šeda uzvodno i jasno, opet u okviru zone napada i to je momenat kada smuđ napada. Ulovismo dva kao brata - trokilaša, istina nismo se ni nadali manjim smuđevima. Sa kvalitetnim karbonskim štapom osetićete ovaj napad jer je sve našpanovano. Na većoj udaljenosti od obale ovakav manevar, bez košave, moguće je izvesti jedino iz čamca. Smuđevi tada najčešće nisu na dnu i u velikoj dubini već znatno iznad dna i u srednjem sloju vode. Veoma snažno i višednevno duvanje deluje i na soma koji tada izlazi iz svog zaklona i uznemiren dubinskim talasanjem krstari srednjim slojem vode, površinom, a veoma često je tada i u blizini obale. 

Po Košavi može i drugačije da se lovi, ali znate kako je, kad vas dobro »izudaraju« naleti vetra nesvesno počinjete da se sklanjate, pa tako i mi. Malo po malo, moj zet Milan – zvani Milanče Zverko i ja nađosmo se jedan pored drugog u zavetrini. Lepo dan, lepo Košava, lepo Dunav, sve lepo, ali od svega najlepša zavetrina! Posle silnih udara vetra, sada u zavetrini, još uvek se ljuljamo i hvatamo ravnotežu. Zavetrina prija, ali kao po pravilu teren nikakav. Plitko i muljevito, a visoka pregrada od granja, panjeva i kamenja razdvaja rečni tok od ovog tišaka u zavetrini.

Uzvodno nekih desetak metara peščana obala sa prilično naglim odsekom i dubinom /dva metra/ pri samoj obali. Ispred peska kamenjar, spušta se malo blaže u dubinu. Da, to je prava stvar kamenjar, pa pesak još i potrebna dubina. Idealan teren i idealne dubine za smuđa u ovo doba godine. Tako bi i bilo, ali očigledno da »brki« tolerancija nije jača strana, a u ovom tišaku nikada ne zabacismo varalice. Skidamo sa kopči džigove i za tišak kačimo voblere. Shad Rap Deep Runner 7cm. Zabačaj, lagano povlačenje i smuđ oko 2 kg.

Nalovismo se na otvorenoj vodi, nije da nismo ali nalovismo se i u ovom tišaku. Možemo samo da zamislimo kako je košava duvala u Banatu kad je ovde duvala skoro 90kmh. Nikada ovde ne bi zabacili varalice, pa možda čak ni noću /onako na neviđeno/ toliko izgleda neugledno i atipično. Ali život piše romane, pa tako i mi izvukosmo naravoučenije: »Ako ne znaš gde da loviš, prepusti se vetru, pa gde te on satera tu ostani i lovi«. Ipak lokacija je važna. Ako dubinsko talasanje nema šta da podigne sa dna od hranjljivih materija u priobalnom pojasu nema ni kedera. Smuđa tada tražite dalje od obale bez obzira na lepo zamućen i ustalasan priobalni pojas.

a kad pade noć

Košava prestade da duva, pa i mi rešili da se vratimo na teren sa koga od vetra pobegosmo. Lovimo ponovo uzvodno na onom tipičnom smuđaroškom terenu na otvorenoj vodi Dunava, ali bezuspešno i sve više pogled usmeravamo na onaj neugledni tišak. Videsmo ga i po danu, prava močvara. Muljeviti žitki plićak, strava i za gledanje. Bljak. Ne, ipak tu ne bi trebalo da gubimo vreme. Zaista deluje nekako... pa stvarno... ne liči ninašta. Međutim, mi se nalovismo! Istina po vetru, ali za vreme dana i bez vetra ne usuđujemo se ni da priđemo, a pogotovo da pomislimo o mogućem lovu. He he , smrklo se i mi jurnusmo prema tišaku!

Voda više nije ustalasana od površine do dna. Pitcihg? Ne! Smuđevi su se dobro izmorili boreći se sa tokom i talasima, pa se prikovali za dno i odmaraju. Probamo po dnu laganim silikoncima na lakim glavama i - Jees! Dobitna kombinacija. Jedan, drugi, a onda se sve naglo utiša. Bacamo još par puta iiiii..... Ništa. Pufffff. Šta bi, taman krenulo? Milanče me gleda u očekivanju ogovora. Pa O.K. toj mu je, štoj muje.....Šaran se čeka, a smuđ se traži, hajde da probamo na kamenjaru i nizvodnije u dubini na pesku.... Ništa. Odustajemo uz komentare da je trebalo ranije da započnemo ribolov, a ova dva moraju da stradaju. Šta da se radi kad Milanče voli da im prorekne sudbinu iz želuca za naredni dan!

možda...ali kad se ne sme!

Dođosmo i sutradan i prekosutra i nakosutra i izgrebasmo dno silikoncima načisto! Vučemo brzo pa polako, sporo i još sporije /sa manjim cimkanjima u mestu/ ma školjka bi skočila na silikonca toliko je sladak i zavodljiv, ne vredi, pa to ti je. Bili smo više puta u pravo vreme, kako je Milan iz smuđevih želudaca i prorekao, ali sve se ponavljalo u istom ritmu da si mogao sat na ruci da našteluješ. Taman krene, ulovimo jednog ili dva i onda se sve utiša. Imate utisak kao da ste uhvatili onog poslednjeg smuđa koji je upravo krenuo u dubinu, na samom kraju cuga.

Stalno nas je proganjala misao da užasno grešimo i da je trebalo ranije da započinjemo ribolov. Možda, ali razum se otima. Polusvarene ribice u želudcu jasno govore da smo došli u pravo vreme. Jasnije bi bilo da se ostane do duboko u noć i »snimi« kompletna situacija, ali ne sme se! Valjda će doći i taj dan kada će varaličarenje smuđa da se obavlja u skladu sa zakonom i biološkim smislom, a noćni ribolov biti dozvoljen. Naravno, nije to bilo u pitanju. Konstatujem »Ne vredi Milanče, moramo prvo da rešimo pitanje soma ako nameravamo da na ovom mestu lovimo«! I rešismo da ga rešimo, odnosno, da se rešimo soma tj. Da ga maknemo sa ove lokacije, načisto!

[kajman]

samo opušteno

Sutradan krenusmo opušteno i bez žurbe tako, da u 20.00 časova, budemo na tom mastu, kad tamo, ”zaklela se zemlja raju da se sve tajne znaju.” E, jee.. * neko nes je snimio... Ma, dobro, idemo na »ono« uzvodnije mesto, sasvim otkačeno, gde do sinoć nismo probali da lovimo. U isto vreme voda vuče nizvodno, pa uzvodno, pa prema obali, pa prema sredini rečnog toka, gore- dole.........’Ajde dobro. Vuci - bacaj – menjaj – ništa!

Već se smrklo 21.00h, počinje cug. Premestismo se na naš kamenjar. Bacaj bliže, bacaj dalje, vuci, cimkaj, ništa. Znači, vreme je konstatuje Milanče?

Menjam pribor, štap Yad-Clivlend profesional B akcije 3m i težine bacanja 15 – 150 grama. Mašinica Dam Quick finessa 750 MDS – ona sa magnetnom kočnicom i Berkley fireline 20 lb. Predvez kamasakijeva Godzila i kopča. Stavljam Bombera Long A, noć mladog meseca, mirna i tiha.

Sedim još uvek na obali i čekam da Milančetu padne napon. Znam, nije mu lako pogotovo što je za smuđa sve idealno i vodostaj i vreme i konfiguracija i struktura i providnost i.... kako da se obuzdaš kad te sve prosto nagoni sad, sad! Nije lako u otvorenom toku da se som lovi varalicom, pogotovo ako ne poznajete mesta na kojima boravi ili izlazi u lov.  Međutim, kada ga jednom otkrijete budite sigurni da je uvek u okolini. Veoma retko se krupan som udaljava od svog skrovišta, a pogotovo ako je u blizini i bogato lovište. Na ovom mestu znamo da je som u pitanju i ako je, kao što predpostavljamo u lovu pri obali, mora da pronađe varalicu. Zabacujem, puna koncentracija vobler trrrrese, malo se zaustavi pa krene snažnije, pauza, pa ravnomerno povlačenje.... Ništa. Milanče odlazi nizvodno i prilično daleko. Zverkovo trenutno stanje postaje depresivno, ali ipak nekako više za čuđenje. Da li ga je nada napustila ili ga je povukla želja da baš sada proba u onom tišaku? Skidam bombera i stavljam Nils Mastera 15cm sivog sa pegicama. Lagani horizontalni zabačaj i vobler je tiho legao na mirnu površinu. Ostavljam ga par sekundi da miruje, dok obaram štap u horizontalni položaj i dršku stežem podlakticom. Snažnije produženo uzvodno povlačenje pa lagano namotavanje. Vobler počinje da se otima i BETON! AHAA TU SMO! Distanca i nije neka, zato ove sekunde hitro koristim da popustim kočnicu dok se Brka ne osvesti i ukapira šta ga je snašlo. Štap ode u kiflu! Zuuuuuuuuuuuuuu.........

a kažu som glup!

Zamarao sam ga, čini mi se više od pola sata, a onda je štap preuzeo Milanče – njemu to i nije neki problem ne zovu ga džaba Zverko. Posle skoro sat vremena /po Milančetovoj proceni/ som popušta i prilazi. Kažem » Milanče ovaj je ogroman ništa na silu! Milanče ga smireno i lagano dovlači. Još uvek je daleko, na nekih desetak metara od obale i u dubini, ali lagano prilazi bez otpora. Odjednom pravi zaokret, magnetna kočnica proklizava precizno i nepogrešivo ujednačeno dok som vuče nizvodno, prema obali i pravo u kamenjar. Baterijskom lampom osvetlim strunu, skroz je paralelno sa obalom što znači da je i som na samo metar od obale, pri samom kamenju i nekih desetak metara nizvodno. Štap se baš dobro savio, ali se ništa ne dešava. Milanče doteže kočnicu u nameri da ga polako privlači uzvodno gde možemo da ga prihvatimo.

Govorim mu: O.K. ali budi oprezan ako krene u dubinu smesta popuštaj kočnicu«! Po štapu lepo vidimo kako som napravi dva-tri snažnija cimanja glavom, pa se smiri. Kočnica još uvek jače zategnuta, a mi za trenutak ne kapiramo šta se dešava. Opet dva tri cimanja glavom, pa se umiri i onda mi sinu: Jeb...* POPUŠTAJ Milanče, struže predvez o kamenOn odvrnu kočnicu tako munjevito i lako kao da ima petnaest prstiju na levoj ruci. Osetivši labavu strunu som veoma lagano zapliva prema dubini. Milanče ga zaustvi negde na pola puta tako što je špulnu stegao rukom. Odličan je ovo štap gledam ga onako savijenog kako lepo špiluje pod snažnim udarima. Som za trenutak zastade, a Milanče pritežući kočnicu i poče snažno da pumpa. Kao da se smirio-konstatuje onako za sebe? i....Evo podiže se i prilazi
Ja se spremio da malo i zagazim u vodu na samoj ivici pošto je som prišao sasvim blizu, na metar od obale. Međutim, prilično je duboko, a som vidno odmoran. Kažem Milanu: »vodi računa još se nije zamorio čim ne pokazuje stomak, ali sve jedno, ako izađe na površinu snažno ga pumpaj samo ne na cimanje nego ravnomerno da klizne napred i ja skačem kao panter. Kroz misli mi prolete slika prelepe daivine-teleskop-kuke koja ostade da visi negde na Karašu dok smo se provlačili kroz granje. Da mi je sada pri ruci znao bih šta da radim ovako...... Nisam nikada krupnu ribu prihvatao kukom tako da je zabodem u leđa ribi. Kod veoma krupne ribe kada je prihvate sa obale mnogo je sigurnije da se kuka proturi kroz usta ribi okrene i cimne. Kod takvog kačenja nema bežanja. Ne kupismo drugu, a i bolje je ovako pošto bi soma posle fotografisanja inače vratili u Dunav. Izuzetno snažni udari ukazivali su da je ogroman, ali nismo ga videli mrak-mračni, a i on još ne pokazuje stomak. Odjednom se podiže na površinu.

Vaaaaauu, dobrano preko dva metra 70-80 kg ‘ladno. »Sad Milanče! Dva snažna cimanja glavom, na samoj površini i čujem Milana – neverovatno smireno i po malo tužno: Otkačio se! Ma šta pričaš evo ga pod rukom mi je ma samo jos malo povuci...!! Pa!!.......Pljus repom i.....Odeeee.

Šta ovde može da se napiše osim  PRAZNO,  DA NE MOŽE DA BUDE PRAZNIJE. Milan izvuče strunu i pogleda: »Kopča se otvorila! Užas! Moja kopča, pravljena mojom rukom, od specijalne čelične žice, ali na standardni način - zozon model. Nije se zgnječila, a trebalo je da se zgnječi i tako još bolje pričvrsti uz alkicu džiga, nije se deformisala, ništa se nije otkinulo i iskrivilo. Samo je otvorena!!!

otkopčano – zakopčano

E, dobro, ruke više ne treba da su čiste, pa se zato debelo mackam tečnošću za komarce, ali ne vredi – staro izvetrelo! Taman da izustim koju utešnu reč, a stiže mi prekorno pitanje: Zašto si meni dao štap? Opaaaa, počelo je počelo. Pa nisi ti kriv i šta sad da se radi, sve si uradio kako treba. Kopča se otvorila i to je to.

Nikada ranije nismo imali problema sa kopčama, a bilo je baš dobrih borbi naročito krupnijih štuka i smuđeva. Nije se desilo ni da se kopča otvori prilikom cimanja kada zakačimo kamen ili granu. Nikad do sada.... i kroz glavu mi u momentu sinu: »A šta ako je, onako u mraku, u stvari nisam dobro zakopčao?!!!  /Psssst/ Ne bi mi to bilo prvi put. Bolje da to i ne pominjem sada. Milan počinje da kuva od muke i bes se širi okolnim prostorom. Lepo vidim njegovo elektromegnetno polje /korona, aura/ koje se pod naponom širi i u njegovoj blizini nema komaraca, a mene urnišu, po rukama, po čelu, za lakat, jedan glođe nogu kroz čarapu iznad patika. Skoro da čujem kako mljacka. Koga pre da mlatnem? Ovaj komarac na čelu ispod samog oboda kape nesnosan. Ne marim više za soma, ali komarci eee.....ne mogu više, besno skinem kapu. Ovaj sa čela pobeže, ali zato onog na nozi tako žestoko malatnem, čini mi se izlete sva prašina i nogavica promeni boju.

Gledamo se čuteći, onako u polumraku i kao nešto mislimo i preturamo po glavi a ustvari velika praznina ne vidi se kraj. »Dosta za danas Milanče, idemo kući, pakuj se. Bilo je puno komentara usput, ali prva dva neposredno posle  su:
Moj-»Samo se otvorila?
Njegov- E some jedan, baš si pravi som, hteli smo samo da te fotografišemo!

U kuću ulazimo bez reči. Ukućani ništa ne komentarišu, a snimiše nas, još sa vrata. Milanče vadi moju mašinicu i odseca najlonski predvez do same virble, da sačuva kopču za uspomenu i tek tada vidimo koliko je predvez oštećen. A kažu som glup! Vidi koliko je falilo, pa da prestruže najlon o kamen«! Moji komplimenti za zaštitni sloj kamasakijeve Godzile. Narednih pola sata niko od nas nije mogao da dođe do reči. Lepota je kad imate pred kim da se izjadate. E sad, lepota je i što nas razumeju i nije da nam ne veruju...  Ali je definitivno »najlepša uteha« ona koja dolazi na kraju u završnom komentaru moje supruge: Pa dobro, što ste se toliko smrkli, doći će drugi«!   Ajooooj Kukuuuuu !!!!! /Zakukaze oni u glas/

A ono Zverko je njegov novi nadimak koji dobi pre mesec dana od moje supruge za uspešno »preslaganje« smuđeva iz Dunava u gepek, na jednom neuglednom mestu iznad Jugova kod Smedereva. Nisam ništa mogao, jači je, osim toga nosi patike br.48, a pogotovo posle njegovog lakonskog komentara. "Što me gledaš tako? Jesi li skoro otvarao zamrzivač?" 
-Nisam !

[Juzba]

  ..........šta da se kaže

[maverick]

nema se sta reci...knjigu treba izdati i to pod hitno