Plastika ili aluminij

[mossi]

A ja juče overio veliki Apatinski pristan, buljeći u sonar (ovo mi je 2 put    ). ha ha ha ha
Imam udarac u ćošak krmenog zrcala, 2 minutna popravka! 

Inače par čamaca je udaralo o moj čamac, raznim svojim delovima i SVI su prošli sa manjim ili većim posledicama.
Moj čamac je od majstora izašao kao da je barem dve sezone korišten! ha ha ha ha

Tako da se u potpunosti slažem da je dosta veliki problem dobiti zaista utegnut ALU čamac, o farbanju da ne govorimo.

Evo još jednog primera iz moje prve nedelje korištenja:


Ovo sidro tj pakna od šinobusa je teško 13.5kg i bilo je okačeno da visi o sidreni kotur, na dužinu od nekih 20-30cm,
Idem ja kod Batana pun gas, naidje brod i ja pod skoro punim gasom znači 30-40km na čas lupim o jedan talas pa o drugi,
A ono sidro lupi malo, pa odskoči - pojavi se iznad palube pa ZVIZ dole po koritu, pa OPET ZVIZ da potvrdi!

Ja sam mislio da imam rupu kao stopalo, stao sagao se preko palube i imam šta videti - DVA KVRCA na tabanu, nigde rupe!
E to ti je AlMg3% 3mm taban, jeste malo teži ali vredi svaku paru!

Majstor Ach mi je rekao odmah dve stvari:

1. Treba ti motor od barem 40hp!
2. kad ti bude dosadno ti slobodno udaraj o obalu!   

[maverick]

meni su nekako plasticni bolje legli...lakse se snalazim s prepravkama i popravkama...cak sam opet u fazi da jednog plastikanera napravim sam

[Kugla]

Svaki ima svoje prednosti i nedostatke, ai nekako sam i ja iako još bez čamca ipak za plastiku. Pa već jedno vrijeme prikupljam podatke kako sam napraviti jednoga a susjed je već ponudio pomoć kako i što. Kako vrijeme došlo sa poslom možda da mi to bude posao, zašto ne.

[rj]

Automatski sam odglasao za plastkanera, ne gledajući vaše komentare ili filmić...razloga je više; lakše se popravlja, traje vječnost, nema problema s mikrokorozijama ili glavanskim strujama, lakše ga je bojati i održavati, ako je dobro odrađen, nema potrebe za preinakama itd... (moj je mislim proizveden 1977.g  )

Prednost alumijiskih je; manja težina, pa je automatski potreban manji motor imanja je potrošnja, lakša manipulacija i prepravak, ali protok vremena upotrebe naplaćuje danak, jer se plastičnije deformira kod naprezanja, udara ili slično, što otežava popravke i trajnost...

U svakom slučaju, oba čamca su u rednosti nad drvenima, barem po pitanju posla, oko njih...

Borko ...si na alkoholu ? AL se puno lakše  sanira kod deformacija ....osmozu da nespominjem ....trajnost AL i plastike je neuporediva ...tvoje nepoznavanje materije je GOLEMO   

[mossi]

I jadan i drugi imaju svojh mana u održavanju.

ALU
- u slučaju većih udara, plastičnost se ne da peglati mora se isecati i krpiti.
- galvanske struje, u nekim varijantama potreban protektor, plus upotreba neodgovarajućih antialgina
  dovode da aluminijum propadne za manje od 5 godina.
- Uz pravilno održavanje ALU je VEČAN!

PLASTIKA
- u zavisnosti od vrste dosta teža za popraviti, zahteva servis ili veću stručnost
- prvilnim održavanjem i ona je vrlo trajna - kvalitetna i po 50-tak godina

[maverick]

pogledaj video...plastika se puno jednostavnije sanira ...za al moras voziti camac negdje da se popravi...za plastiku tu odradis na obali...mislim da je na to mislio borko...isto tako osmoza je pandam trosenju aluminija kroz kavitacijske struje...bar kad je u pitanju aluminij koji mi koristimo u proizvodnji....sve je to tu negdje...
mada imas i plastikanera koji nece trajati pet godina ali ima takvih i aluminijskih a ima i po 30 kod jednih i drugih..

Mossi fiberglas je samo jedan...i popravlja se samo na jedan nacin..ne vidim tu kompliciranost vec jednostavnost...

[mossi]

Neće biti da postoji samo jedna vrsta plastike. 
Postoji velika razlika u cenovnoj klasi plastičnih čamaca, bez opreme.
Tako da nije svejedno koji proizvodjač i koja plastika.
Krpljenje na obali ne priznajem za popravku, to je krpež.
Popravka podrazumeva da je to majstorski i estetski izvedeno.

[maverick]

očito si u zabludi...zato sam ti napisao fiberglas...isto kao i jeans...a proizvodi je xyz tvornica i na samo jedan nacin se popravlja, samo jednom vrstom ili ako se ima viška novca onda epoxijev...procedura je za sve ista...

na obali nije krpez...vec nesto se odradi da mozes doploviti do mjesta sanacije...a na obalu ne mozes spustiti aparat za varenje u kopackom ritu i zavariti malo rupu koja je nastala

[kova]

https://www.google.com/search?q=Aluminum%20Putty&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a&um=1&ie=UTF-8&hl=en&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=q8vaUIuDFKL_4QT834GICQ&biw=1272&bih=871&sei=tMvaULflHJDFtAa6y4CYAQ

Za Aluminij, vechina dejestvuje i pod vodom ;-)

[kova]

A za "plastichne", Setovi za Krpez su go ".hurac". Pogotovo kakvu Tkaninu pakuju.
cool

[jura]

Plastiku krpim ladno i ja materijal se nabavlja jednostavno i jeftino, aluminij nisam mogao popravljat i jako je teško nabavit materijal. Probao sam jedno i drugo i znam o ćemu prićam

[maverick]

kova imam ja i aluminijski i plasticni..a unazad nekog vremena hobi bi se pretvorio u posao...popravci krpezi i slicno...to sto oni napisu po vodom je teska i komplicirana prica...sam oksid se tesko skida na suho a kamoli dole...no medjutim ...aluminijski ni nemaju takvih čestih potreba...

plastika je dostupnija obicnom narodu....aluminij...s vremena na vrijeme na nekim sajmovima budu izlozeni aluminijski camci..iz usa..itd itd...materijal debljine ispod milimetra...cijelo plovilo lagano....zadnji put je meni i retfali lik davao cekic da udaramo po camcu i nista se nije udubilo i bla bla bla...htio sam reci da smo mi ( mislim na ex yu) daleko od takvog nacina proizvodnje...presanje.isl isl...

inace volio bih da mi brumar napravi korito od aluminija..7-8 metara pa da dalje nastavim sam izgradnju nekog brodica...ali realno sve je to kompromis za ono sto bi se htjelo a nema se love...

[Kugla]

Evo neću otvarati novu temu ako bude potrebe moj susjed će već to napraviti, Malo o materijalima
POLIESTERSKA SMOLA
Sintetička smola koja se najčešće koristi za laminiranje stakloplastičnih stijenki raznovrsnije, pa tako i brodograđevne namjene. Popularna je zbog relativno niske cijene, jednostavnosti priprave i primjene, te dobrih mehaničkih svojstava i mogućnosti kasnije dorade. Na tržište dolazi u ortoftaličkoj i izoftaličkoj varijanti.

VINILESTERSKA SMOLA
Po kemijskom sastavu i svojstvima slična je poliesterskoj, ali bolje prianja uz staklena vlakna, a ima i bolja mehanička svojstva, te
laminat iz te smole pokazuje za 3 do 6 posto bolje rezultate pri ispitivanjima tvrdoće, čvrstoće i elastičnosti. Dakako, nešto je i skuplja od poliesterske, pa se koristi ograničeno i namjenski, primjerice za gelcoat i delikatna mjesta u brodskoj konstrukciji. Posebno joj je dobra strana visoka otpornost na hidrokarbonate i organske spojeve s visokim sadržajem kisika.

EPOKSIDNA SMOLA
Ima daleko bolja svojstva nego prve dvije, posebice sjajno prodire u stakleno vlakno, pa se pri laminiranju te smole upotrebljava i do 30 posto manje nego poliesterske ili vinilesterske za jednaku debljinu stijenke. Ali, osjetno je skuplja od njih pa se vrlo rijetko koristi za serijsku proizvodnju plovila, dijelom i stoga što zahtijeva visoku tehnološku disciplinu. Koliko znamo, samo njemačko brodogradilište Hanse Yacht koristi epoksidnu smolu za serijsku proizvodnju stakloplastičnih plovila, dok se drugdje koristi mahom za izradu korita regatnih brodova ili dijelova konstrukcije plovila visoke klase.

STAKLENA VLAKNA
Staklena vlakna, u raznim konfekcijskim oblicima, stakloplastičnom su laminatu ono što je željezo u armiranom betonu. Usmjeravanjem vlakana postiže se željena čvrstoća ljuske upravo tamo gdje je najpotrebnije, pa ona preuzimaju funkciju amortizera mehaničkih i dinamičkih naprezanja. Najčešće se koristi staklo tipa E, vrlo čvrsto i otporno na napre-
zanja. Na tržište dolazi u raznim debljinama niti, te pripremljeno raznim načinima primarne obrade, kao mat (netkani tekstil), platno raznih težina po četvornomu metru, kao i u kombinaciji s nitima iz drugih materijala. Postoje i varijante R i S, boljih mehaničkih svojstava, ali i više cijene.

GELCOAT
Radi se o vrlo kvalitetnoj smoli namijenjenoj površinskoj zaštiti laminata, na bazi poliestera - što znači ne i 100 posto otpornoj na vlagu. Nastojanja industrije da proizvede gelcoat na osnovi epoksida dosad nisu urodila zadovoljavajućim plodom. Gelcoat se nanosi na odjeljivač, kao prvi sloj pri laminiranju, debljine od 0,4 do 0,6 mm, odnosno gustoće 400 - 600 grama po četvornomu metru. Ako je sloj gelcoata tanji, polimerizacija je manjkava pa materijal brzo strada, ali ne valja mazati predebeo sloj jer on tendira skupljanju pri čemu se otvaraju sitne rupice kroz koje kasnije voda prodire u nezaštićen donji sloj laminata, a takav je gelcoat i ranjiviji na mehanička oštećenja.

[rj]

očito si u zabludi...zato sam ti napisao fiberglas...isto kao i jeans...a proizvodi je xyz tvornica i na samo jedan nacin se popravlja, samo jednom vrstom ili ako se ima viška novca onda epoxijev...procedura je za sve ista...

na obali nije krpez...vec nesto se odradi da mozes doploviti do mjesta sanacije...a na obalu ne mozes spustiti aparat za varenje u kopackom ritu i zavariti malo rupu koja je nastala

kume ne zaebavaj ...kvalitetno saniranje plastičnog čamca traje danima ...ti barem to znaš

[maverick]

ja to izgleda jedini znam...a ostali nagadjaju.. tu ne pricamo o nekim velikim zahvatim vec ono rupa ili nekakva nezgoda i tako...