Za sezonu spremni!!!

[SMT]

Deluju bolesno na motoru... Videcemo na asfaltu...




Samo plocice pojedene napred... Nismo skroz spremni za sledecu turu... treba sa necim i kociti...




Sent from my iPhone using Tapatalk

Guma sa gornje slike je odradila svoje... Blize 10.000 km... Uzeta joj je dusa... Ide nova, ista takva... Prednja jos moze.







Vodostaj Dunava ovo leto diktira, sta se radi... Stede se sati na Yamahi, trose se gume na XR-u...

Uskoro nova vise dnevna voznja....


U planu je jos 5-6000 km do kraja sezone...  Ne vozi se grad i lokal... Samo do pumpe i servis...

[SMT]

Sa motorom to ima neku drugu dimenziju... Ali moze se svakako... Ljudi idu kolima, biciklima, na magarcima, pesace... Svaka preporuka da se obidje "durmitorski prsten' ... zaista nestvarno mesto i prelepo iskustvo... Po ko zna koji put sam ovim putem... Retko mi gde zastaje dah kao ovde... tesko je to kroz fotografije docarati.



Prevoj sedlo...




Pivsko jezero



Pored svih jezera koja sam prosao fali voda... Nije samo na Dunavu... izgleda ce smak sveta...

Do tada, veliki pozz za ekipu sa foruma sa Durmitora.




Sent from my iPhone using Tapatalk

[Kugla]

Uživanje na najjače 

[SMT]

Privilegovan sam da radim ono sto volim... Da vozim, to je neki paralelni zivot... dosta stvari u zivotu  sam podredio tome... Mozak radi 300 km/h, brze od motora... Mora tako... Neki misle da je to bespotrebno rizikovanje zivota... Tesko je objasniti te dve emocije, strah i strast... kod svih nas ova druga pobedi prvu... Ili nisi za to ako je obrnuto... Sto je isto potpuno, normalno.
Bio sam 7 dana na motoru, na novom motočašcu, vozio sam mnogo kilometara, drzao sam fokus u svakoj krivini, telefon i sve sto me dekoncentrise je bilo na minimumu... uzasavam se tih komunikacija na motoru, da te zovu sa posla ili od kuce da jave da  je macka dobila proliv i sl... A ti si u nagibu, u nekim stepenima, u obrtajima... I pored svega toga imao sam peh... bez naglih pokreta, mirnoca i neki kilometri u zivotu ti pomognu da ostanes sabran. Dovezao sam motor na ovoj felni preko 300 km do kuce... i to je za mene bio izazov i deo avanture, hocu stici-necu stici...Izbalansirati izazov, nije lako... raditi stvari bez izazova ili nekog ludila u sebi, nije za mene... Kao za alpinistu da se popne na najveci vrh... Zasto to radi!? Zato sto je lud kao i mi... biti u konstantnoj avanturi,planirati puteve, granicne prelaze, hranu i pice koje nema u izobilju, ne pogresiti nesto,  nema cenu. Nema puno zone komfora... Pa dok budem mogao, zdravsteno, finansijski, kako god...




Javili su se dobri ljudi da pomognu... Takvih Bogu hvala ima dosta...  Biti deo svega toga, je biti pocastvovan. Empatija  i pomoc za drugoga na svakom koraku...

U pauzama od voznje imam priliku da budem sam sa sobom, gledam ljude po plazama, gradovima... Ja vidim jednu opterecenost, sebicnost na svakom koraku, jurnjavu za novcem, ogromnu potrosnju istoga, muske glave koje pricaju samo o poslu kao da je to jedini smisao zivota... i nikad nije dosta, samo daj daj... Robovi i sluge tog posla, auta koje voze... Ima toga i kod nas, " krpica motociklista", samo brišu...price o letovanjima od 3-5 ili 55.000€ i isto toliko zvezdica na hotelu...I Bogu hvala da imamo i mozemo, drago mi je zbog toga... Svi nesto trosimo... i ja trosim gume, gorivo, vreme i svasta nesto ... Moj izbor... Kuci imam obicno kupatilo, bez zlatnih detalja...ne secam se kad smo zadnji put bili zedni i gladni i malo smo uljuljkani u tome.
Kako imam priliku da biram puteve, u 100% slucajeva biram da to nije auto put... Biram da pricam sa " obicnim" ljudima... Slika je potpuno drugacija... Neki nemaju nista, neki rade teske poslove, neki nemaju vodu, struju... Neki nemaju  ono najvaznije, zdravlje...  Juce sam sisao sa motora i danas sam uradio po ko zna koji put, najmanje sto mogu... Nastavicu i dalje, meni je to sat vremena mog zivota, malo... Nekome je puno...

0+ nam fali u ogromnim kolicinama... a pobedjuju ovi, pobedjuju oni... a mi gubimo ljude...






Vreme je jedini resurs koji se ne moze vratiti... Pecajte ne preskacite izlaske, vozite, trcite, sta god... Nadjite neku strast... Kad se okrenes unazad, i shvatis da ti je vreme proslo na internetu gledajuci tudje živote, u 4 zida, buljenju u razne ekrane,  u strahovima od ovoga ili onoga, bude obicno kasno... I druzite se sa dobrim ljudima, to se uvek "isplati"

Do neke sledece ture. Iz Rumunije verovatno.

Moram izbalansirati felnu, za glavu je kasno


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Kugla]

Dobro si to sve rekao, 

[SMT]

Nije stvar hocu upecati , verovatno hocu nešto ali mi je osecaj u stomaku gadan... Navikao sam u ovom periodu izlaziti i 3x dnevno na vodu...

Ovo leto je za mene jako čudno... Temperature od 40 stepeni, slike sa Dunava koje su užasne kao iz filma " pobesneli Max", pomerile su me u brda i planine...

Obicno mi "ravnicari" trazimo uzbudjenja daleko od kuce, sto je i normalno... Iako zivim ispod Fruske Gore, preko nje godinama unazad samo preletim... Da sam popio kafu na Vencu skoro, uopste se ne secam... Greska...

Zadnja dva vikenda se vozila Fruska Gora, od ulaska iz Hr pa sve do negde Indjije... Dnevne ture, po netaknutoj prirodii, levo desno... I dalje imam onaj osecaj ogromnog prostranstva, bez velike komercijalizacije... Iako je odmah uz grad...Sremska sela , kao da su odsecena  od civilizacije okeanima ili ne znam cim...jedna radnja, jedna kafana, neverovatan mir i spokoj... traktor sa korpom, vozi ljude, pit stop za par piva i ide se u polje... Nama brzim ljudima, neverovatni prizori i uzivao sam u njima... Vreme stoji ali bas stoji...

Svratili smo i u Vrdnik u ove namunjene SPA centre, gde se okreces kao pljeskavica na suncu... Ne znam jesmo pre dosli ili otisli odatle... Meni to bzv, ne pripadam tome svetu...

Gore na Lepenci, iznad Rakovca, na Vencu i dalje ka Norcevu, celom linijom, ljudi uzivaju u šumi, prirodi.. Svemu onome sto Fruska Gora daje... Neko vozi bajs, neko trci, seta kroz sumu, planinari, rostilja... Lepe slike za videti...Malo se gore i lakse dise po ovim vrucinama...

Ko nije dugo bio gore detaljno kao ja, svaka preporuka...

Pozdravljamo ekipu sa foruma i nadam se do jeseni da ce biti i nekih slika sa vode...




Sent from my iPhone using Tapatalk

[pajdo77]

Prika kupio neku 'sirotu mrcinu' od motora. Ja od apenke dalje nisam stigao. Voli čovjek.

[SMT]

Malo snega, malo zime, malo kise...

Transalpina, Transapusaena...

Sezona jos traje.

Pozz ekipi iz Rumunije...




Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Danas voznja od svega nekoliko kilometara, do Zavoda. Gledam ljude u redovima ispred Banke, kako cekaju neku milostinju. Sirotinja nam u glavi. Tu cu se zaustaviti, pritisnuti obe kočnice...

Ja sam se kao i posle svake ture odlucio, da sacekam u redu da dam trombocite za decu obolelu od leukemije.






Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Krenuo nedavno u neku dnevnu voznju, ka Drini ili Divcibarama... Za jadransku magitralu mi treba bar 3 suncana dana, pa sam se odlucio za kracu varijantu... Ako nije jadranska, dobra je i dunavska magistrala. Lagano sremskom stranom, pa cu u Nestinu gore preko Fruske Gore pa dalje.. Bacim pogled, granica prazna... Reko odoh u Osijek na kafu. Promena plana.




Ilok, Sarengrad, Mohovo, Vukovar, znam gde su kamere i ne prelazim 40 km. naplacao sam se i navezbao. Stigao u Osijek brzo, reko da se malo provozam sporednim ulicama.  Lagano se vozikam pola sata, razgledam i zujim, delovima gde nikada nisam prosao ili se ne secam. ne mogu biti sporiji. U nekom momentu svira neko iza mene, ni ne okrecem se, reko nije meni. Svira opet, pa sirena, ja u retrovizor ono civilni auto pali rotaciju. Ide iza mene, ja i dalje mislim "budi Bog s tobom aj prolazi". Prolazi covek u nekom momentu sa rotacijom, ja jbt mislim neka drzavna kola.  Mase da podjem za njim, do nekog prosirenja, staje on, stajem ja. Izlazi policajac, ja sam bas lagan, skidam kacigu, bas nista nisam uradio. On ono sve kulturica, vidi da nisam klinac.
Kaze : Gospodine, Vi sigurno niste videli semafor i crveno svetlo. Kakav semafor, kakvo crveno, ja se mislim. Reko: gde, sta, kada. Objasnjava mi da vidi sta cu uraditi i da mi svira da stanem, da ne "poginem"... Vidim da nemam losu nameru a vidi i on da nisam indijanac, da se vozikam i razgledam... nema nazad, kazna 390€, na licu mesta 260€. Reko covece, kakvih 260€,  dosao na kafu samo , bice preskupa. Nema tu puno pregovora, nesto me i sramota ali gde da to platim... Ucini mi se da tipu isto nije svejedno, kaze on meni u nekom momentu... aj da gledamo u kameru, moli se Bogu da nije zabelezila.  Osmeh na njegovom licu, nema zapisa...

Ispricasmo se posle toga jos 10 min, ja i dalje ne znam gde sam zasro i kako nisam video.

Mogao je sta je hteo sa mnom, tip ispade frajer ipo. U fazonu " prijatna kafa i uzivajte i ja vozim motor"...

Zovem Tunju na kafu, cujem mu po glasu da Dinamo vodi🤣🤣🤣. Reko, " aj dobro si prosao da ti nisam trqzio 260€ za kafu".


Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Fantasticnih 5 dana sam ove godine proveo u Rumuniji... Transalpina, Transapusaena, Transfargasan, rudnik soli Turda, Sibiu, su bili neki od ciljeva. Mozda i najbolja tura unazad par godina. Najviše zahvaljujuci ekipi.

Usledio je poziv mojih prijatelja iz mladosti da se vozimo po Rumuniji. Bio sam skeptik, prevelika grupa, 10 ljudi ali vrlo brzo sam se uverio u suprotno... Ekipa je bila uigrana, brza i na prvom mestu vesela i opustena. Nisam skoro tako uzivao. Izmedju ostaloga, sa mnom je iz NS posao i Brane ovde sa foruma( Thecoki).

Kraj septembra, idelano. Ja i Brane, gas do Zrenjanina, tamo je bilo mesto okupljanja sa ostalima. dalje pravac Bela Crkva, ulazak u Rumuniji, voznja uz Dunav do podnozja Transalpine. Imali smo gore malo snega, avantura na max. Napravio sam pauzu od nekoliko godina i vise, da ne idem u Rumuniju a tako nam je blizu. Ne znam zašto sam to uradio, kad razmislim. Pored prejake ekipe, utisak je svakako priroda koja je nestvarna. Ljudi su ljubazni na svakom koraku a saobracajna kultura me je odusevila. Kada u retrovizoru vide motocikl, istog momenta se sa kolima sklanjaju u stranu, bilo da je u gradu ili na otvorenom. Fasciniran sam sa time. Dani u Rumuniji iz ugla druzenja i voznje su bili nezaboravni. Imali smo i neke sitne saobracajne imcidente, ali sve je to deo igre( krpljenje guma, pad motora sa nozice, ispravljanja krivine, itd itd)... Sneg nas je omeo da predejmo Transfargarasan, ostalo smo sve obisli... Eto prilike, odmah na prolece da se krene, pa ce biti i slike pravih medveda a ne nas. Otkrili smo i neke nove puteve. Rudnik soli u Turdi itekako vredi obici i spustiti se 15 spratova ili ne znam koliko metara pod zemlju... Transalpina, preraskošna kao i uvek... Pogled leti, levo desno kao na moru. Hrana celim putem, vrlo korektna i pivo dobro... Te dve stavke su bile 80% ekipe, uzasno vazne... Ekipa lagana, bez tenzija, smirena, put organizovan besprekorno, kao i svi smestaji i restorani... Samo se jedan momak bavio sa tim, kapa dole...Proleteli su dani u Rumuniji, povratak je bio sa nase strane iz pravca Djerdapa do ramske skele a onda prelazak ponovo na banatsku stranu... uz Dunav je bilo i malo  odvrtanja gasa- kontrolisanog, jer je cesta fantasticna kao i u nekim delovima Rumunije. Ostalo, putna i grupna voznja, kamera nije bilo.

Motocikli svi su bili, ozbiljne azdaje, grupa iako velika vise nego brza.

Nezaboravno iskustvo, nadam se da cemo ga ponoviti u istom sastavu.

Pokusacu preko slika docarati ambijent. sto je gotovo nemoguce. Treba otici na ove destinacije bez obzira da li ste motociklista ili ne...

Ljude na motociklima na ovom i svim ostalim putesetvijama, necu komentarisati previse, neka druga kultura, neka druga vera, samo svoji i sve za drugoga koga prvi put vide u zivotu...  Zadovoljstvo mi je biti deo te "bratije" dok god mogu nogu prebaciti preko motora.












Stidljivo jos prizeljkujem put Jadranom od Paklenice ka Rijeci uz more, to bi bilo drugi put ove godine. Videcemo koliko je to realno. Treba malo i pecati ako dobijem priliku od Dunava.

Ove godine se izvozilo preko 15.000 km, mozda i vise... Ne smemo biti nezahvalni.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Mornar Popaj]

Nemamo temu: Brodovi
Nema veze, može i ovdje, za sezonu spremni.
Prodje godina otkako slobodno vrijeme provodim na brodu. Dojmovi su izuzetni, kako moji, tako i od prijatelja koji su bili u posjeti. Postojeći motor Honda od 90ks ovih dana mjenjam sa novom Yamahom FT 25 FETL Highthrust
To zahtjeva opsežnu i dobro koordiniranu akciju vadjenja, prijevoza, zamjene, pranja broda, pa opet nadaz u Dunav.
Istim putem.
Nizvodna plovidba prema Vukovaru je prošla glatko. Brod smo vadili velikom brodskom dizalicom. Moćna stvar


Zatim, smo sa dizalice spustili brod na unajmljenu prikolicu za brodove so 5 tona. Najveći problem je bio pronaći traktor i vozača. To smo jedva našli, svi raspoloživi su bili na poljima.



Nakon kraće vožnje, sretno smo stigli na odredište. Brod je spreman za zamjenu motora. Postojeća Honda je teška čak 180 kg i nije bilo jednostavno skinit ju.

Dok su majstori skidali motor, ja sam se dao u potragu za visokotlačnim uredjajem za pranje korita od algi i školjki.
Jačina tog stroja koji radi pod pritiskom od 350-400 bara je nevjerojatna.
Pita me majstor jel ide na nulu i samo alge ? Doslovce skida sve. Za čitavih 15 min je skinuo sav tepih sa stranica i sa dna.







Nakon toga, ostalo je samo spojiti komande, i za koji dan, spustit brod nazad u Dunav. Tako da je ova tema apsolutno prikladna, i sad mogu reći da sam: Za sezonu spreman !


Sent from my iPhone using Tapatalk

[maverick]

Bit ce to odlično