Za sezonu spremni!!!

[SMT]

Hocu, necu... Par brojeva telefona, na Romaniji nema snega po putu... Ipak onda hocu... nisam ovako rano kretao skoro... Avantura i izazov, ni jedno ni drugo se ne propusta...

Te lokalne voznje, po ravnici odavno me ne rade ako su ikada...Duze traje skidanje musica sa motora nego voznja... Kad se obuce oprema, neka budu i kilometri...

Vadi debelo odelo, pali sve trakcije na motoru i krece se... Pravac je Hercegovina- Mostar... Grad sa najvecom temperaturom na ovim prostorima ali izgelda samo leti... kako sam se priblizio brdima, tako sam i trakcije gasio... Ne mogu reci da je cesta sjajna posle zime ali osim 2-3 blaga proklizavanja, sve je proslo ok...  dozira se gas...Na putu preko Romanije uglavnom ljudi jos uvek idu na skijanje...U neko doba, kafa na Bašcaršiji koja je krcata... Lepo vreme me prati ceo put , odelo "drži", ne palim grejace ručki...Nakon Sarajeva, Konjic, Jablanica, preskace se sva moguca jagnjetina i Gojko i Sedmica... Gleda se Neretva koja nije u punom sjaju, cekaju se prolecne boje i na  kraju Mostar ... Planiralo se vreme, pauze i sve ostalo jer  se vozi najtopliji deo dana, kasnije se cesta hladi ozbiljno...
U Mostaru odbijam miris cevapa, idem negde na periferiju na obicnu veceru...  Ljudi dole mi izuzetno prijaju, sve je lagano.... kod nas je sve za juce, tu moze i za sutra... Drže mi osmeh na licu sa svojim humorom... Nude mi da mi kupe avionsku kartu, da dodjem na leto po motor, čuvace ga... Nista od toga...

Brzo spavanje i ujutro bez bureka( i to se odbija), pravac Nevesinje... Čekaju me...



Pije se kafa sa prijateljem, dalje za Gacko... Voziti se kroz Hercegovinu je privilegija, prazni putevi... Put dalje vodi pored Sutjeske ka Tjentisu i Foci... Nastavak je ka Visegradu, Tari, Drini, Bajinoj Basti... Pauza i rucak je u Loznici, odatle se vec nazire kraj puta za nekih 120 km....

Okreni obrni, pocetak marta i 2 cela dana na motoru, oko 1000 km ili tu negde... Za prvu voznju, nije tako lose...ako se izuzmu pasivni predeli gde sam samo krave sretao, na ostalim je bilo jos motociklista...

XR i ja ulazimo u ko zna koju sezonu po redu... Ni jednog momenta mi nije dosadio u prethodnim godinama...Motor ima "neverovatna pluca"... Isporuka adrenalina i osmeha na licu ispod kacige je zagarantovana!




Hvala "ovom" gore, sto me jos drzi u igri... Volja i energija,  mocno gorivo

Jedva cekam sledecu voznju... Eto toga brzo...

Nije samo voznja u pitanju, vec i neka vrsta terapije!


Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Na krilima, proslog vikenda odllucio sam se ponovo voziti ..Nikad ne gledam vremensku prognozu, verujem da postoji samo dobra i losa oprema. Ovaj put sam napravio mali izuzetak, mart je... Rano je to za duge ture...Vreme je obecavalo, onda vise nije bilo prepreka.... u drugom kolu gostovanje na CG primorju... Pojmovi kao sto su Fruska Gora, Cer, Divcibare, Zlatibor, Zlatar, Lim, Tara, Biogradska Gora, Kanjon Morace i neki drugi koje sam preskocio nabrojati jer vise gledam kako da prezivim su ostali iza mene mene sve do mora... Uspeo sam danas odvoziti i dobar deo magistrale od Bara ka Tivtu... Sve je prazno, bez intenziteta saobracaja i uzivanje je voziti.

Sutra povratak u danu preko Zabljaka i Durmitora...  ako sve bude ok, sledeci vikend bi moglo pasti i  neko pecanje...







Za ovu masinu, kilometri su samo broj... Nosi te gde hoces...



Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Jutros polazak sa mora...




Evo kako je to izgledalo preko Zabljaka i Durmitora... Nije to jos za ove moje vratolomije... Sljunak, kamen, proklizavanja...






Most na Djurdjevica Tari je otvoren 2-3h dnevno... Tempirao sam da dodjem i prodjem na vreme... dva policijska zautavljanja u CG, bez cestitke...




Sva godisnja doba sam prosao... na Zlatiboru leto pocelo...

Kafa im losa i preskupa, usluga nikakva. samo produziti....u Beču je manje platis!




250-300 km do kuce, guma izguljena, taman ce izdrzati... Treba voziti pitomiji motor... Od sutra 40-60 Yamaha iz Japana ugladjena i fina,  stap u ruke, nekako me Graphiteleaderi cine mirnijim i strpljivijim... Ova rucica gasa sa mojim karakterom me unervozi  

Sve u svemu, dobio sam ono sto sam želeo... Neizvesnu avanturu!

Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

S pocetkom marta sam potrosio "mesa" sto je bilo na proslogodisnjim gumama... Prednja bi jos mogla mozda ali menjamo u paru... Mishelin mi se ne svidja šara, Pirelli koristim godinama unazad, hteo sam nesto promeniti...

Ovaj put Metzeler Sportec... Nadam se i takvim performansama i dobrom gripu....




Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Deluju bolesno na motoru... Videcemo na asfaltu...




Samo plocice pojedene napred... Nismo skroz spremni za sledecu turu... treba sa necim i kociti...




Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Pokusacu deo BMW kulture i BMW moci prezentovati kroz slike... Jako je to tesko...

Preporuka za svakog ljubtelja moto sporta i brenda je da poseti BMW muzej u Minhenu...

Nestvarno...














Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Pogled ka Djerdapu, ubi kosava... Pogled ka Zadru, bura... Odlucio sam se za Bosnu i to zapadno skroz... Putevima musicarenja... Preletio sam Dunav, Savu i Bosnu a zadrzao se na Vrbasu, Plivi, Ribniku, Sani, Uni... ne znam sta je lepse od ovih drugo pomenutih voda... Gradove zaobilazim, ne stajem u njih ili retko...

Pitam bosanskog policajca na ulasku, " da skinem kacigu" a on ljut od guzve kaze " pa jesi se u njoj slikao"... dobro mi kaze, skidam...

Prvi utisak na granicnom prelazu u Bijeljini, da pola Srbije ide u BiH... Drugi utisak je da ipak Slovenija skroz prazna ostala...

Izgasirao sam do Banja Luke a onda uz Vrbas lagano ka Mrkonjicu... Nakon toga pravac na Plivu tj Janjske otoke... prelepo mesto... Svima bih preporucio ovu destinaciju... Tesko je docarati zvuk reke oko ovih brvnara, treba sesti i osetiti...Mozda ipak najjaci utisak jer sam ostale lokalitete vec posecivao...





Nisam se iz Sipova hteo vracati ka Mrkonjicu, nego okrenuo ka Glamocu... Pre Glamoca skretanje za Drvar ali nigde ne pise da je tucanik... Vozim do Drvara 20-tak km bez asfalta ako ne i vise...Avantura na najjace sa slik gumama kao bambi na ledu... Srecem jedino "zemaru" u neregistrovano golfu dvojci, gleda u mene i pita " dje si tu pošao"... jbg, rekoh sad nema nazad... Stigao sam nekako, beo od prasine...

U Drvaru nocenje u istoimenom hotelu, 25 e sa doruckom i kafom... S tim da mozes za te pare pojesti  tonu hrane... " pa di to ima"... Skroz malo mesto, meni omiljena destinacija, ne znam zasto...

Pije se i apatinako i karlovacko, jednako...




Put dalje vodi ka Martin Brodu i slapovima Une... Nestvarno mesto... Čeških motociklista ima gomila, gde god okrenes... Svaka im cast.




Idem dalje uz Unu.. razgovori sa musicarima, pravim se samo da sam motociklista i raspitujem se o ribolovu... neki se razgibavaju pre ribolova ... Ja kapiram da mi sto radimo dzig , treba 100 sklekova da napumpamo... mislim to je neki level pro, koji ja ne kapiram bas najbolje ali respekt svakako... lepo ih je za videti, velika posvecenost... Malo ja zvukom iz auspuha remetim im ribolov ali nece zameriti, vide da sam izdaleka...





Dalje ka Bosanskom Petrovcu, Kljucu, Sani i Ribniku... Upoznajem Amira iz Kljuca na Sani, prilazi mi čovek kao da se znamo 100 god, pijemo kafu i bi mu drago, cini mi se... Prica da su svi na zapadu i da je mesto prazno...





Iz Ribnika krecem kozijim stazama za Vrbljane... Donje, Gornje, ne znam ni ja koje ali znam da su sve NS table... Ceo Temerin i B Jarak gore... Imam dosta prijatelja odatle, pa sam morao napraviti sliku... ni manjeg mesta ni vise ljudi




Vracam se na glavni put nakon sto sam 30 km vozio preko 1h i preko Manjace pravac Banja Luka...

Ne mogu da ne dodam notu realnoga pored ove lepote... Sve je pusto, nikoga nema u tako lepim predelima... Ko je nas ubedio da svi zivimo po gradovima pored ovakve lepote i zašto, ja ne znam... i da je  majica sa kragnicom, sluzbeni auto i ulazak u staklenu zgradu svako jutro , uspeh u zivotu... Da histerisemo po semaforima i trazimo parking po sat vremena... Mozda je to  Krule bolje objasnio, sta je pospesivac prodaje zvaka... Nadam se da cu ga ove godine upoznati u Lici, da mu platim pivo.

Sve u svemu, dobar odabir rute, novih 1200 km dobro rasporedjenih... jesenje odelo je jos uvek potrebno, jutra su hladna... u dobrom sam ritmu od marta, oko 4-4500 km ... Fantasticna priroda, lagani i dobri  ljudi, nekoliko novih brojeva telefona...  O ljudima bih mogao do sutra, ima nade za nas...

Uskoro mutni Dunav...

Nadam se da cu moci jos dugo voziti, prelazak na padel bi me zaboleo...




Sent from my iPhone using Tapatalk

[SMT]

Zove me drugar na istok Srbije u voznju... Nisam mogao taj dan poci sa njima... krecem dan kasnije, zovem gde su da se prilkljucim, kazu Bosna... Predomislili se zbog najavljene kiše.... Ja sam je ovog proleca obisao , uzduz i popreko... Sta cu, obecao sam da cu poci... kaze prijatelj, gastro tura i gastro ekipa... ajde reko, nisam se dugo vozio u vecoj grupi... Dogovor je pao da se nadjemo u Sarajevu... Do tamo sam vozio sam... Svratio u Zvornik na Drinu na kafu kod prijatelja, pregazio Romaniju, njih jos nema... Odlucio sam se otici na Jahorinu malo se provozati dok ne stignu...

Spojili se kasno popodne, parkirali motore, pravac dole iz Istocnog u centar Sarajeva... Cevapi kod Zelje... Ne znam sta bih o tome rekao... Meni to nista ali ajde, da se ispostuje taj kult... U Sarajevu "gori", sve puno, zivot ide na najjace... Dobro smo "zablejali"...  deo ekipe "tuče" pivo do kasno u noc...Nazad povratak taxijem, okolo naokolo... Ide lagana prica od taxiste, sve ono sto volimo da cujemo a taximetar samo odbrojava... Dozivljava nas , kako bi rekli za "papke"... Ali i mi smo lagani, ne nerviramo se, to mu je posao... Nije nam pokvario utisak o gradu, gde smo se fantasticno proveli...

Ujutro kafa na Trebevicu, pa polazak... nazad put traje ceo dan... Velika nas grupa bila i veliki broj ljudi kod kojih smo svracali u povratku....

Malo drugacija voznja nego inace, vise neko kvalitetno driuzenje... Cela ekipa lagana skroz, niko nabrijan, niko se posvadjao nije... S obzirom na razlicite stilove voznje i brzine, sve zavrsilo dobro... Niko pao nije... motora na putu milion, lepo vreme za voznju...

Lepo druzenje uz par stotina kilometara, gomilu hrane i laganog ljudikanja uz kafu...

I dalje ispred ordinacije psihoterapeuta, nema parkiranih motocikala... Voznja leči

Do nekog sledeceg puta








Sent from my iPhone using Tapatalk

[ljuska]

Evo ako koga zanima
https://www.index.hr/oglasi/auto-moto/motocikli-skuteri/oglas/kawasaki-versys-650-2017-godiste/7376432