Distanca

[kajman]

Mnogo puta se desava da jednostavno izgubimo kontakt sa smudjem. Juce smo znali i lovili ga na odredjenoj daljini i dubini, a evo danas ga nema na toj distanci vec je na nekoj sasvim drugoj daljini od obale.
Distanca, kako i zasto nastaje i sta utice na smudjeve da se premestaju dalji odnosno blize obali?

[TopMix]

Zanimljiva tema! Ako se jave pravni znalci,moglo bi se nesto korisno i nauciti iz ovoga...
Pecarosi obicno traze smudja, dalje, blize od obale, dublje ili plice... i kad ga pronadju, veću pažnju posvete samom pecanju nego što počnu da izvače zaključke zašto je to tako.
Generalno, migracije smudjeva se mogu analizirati sa aspekta da li su dnevne ili sezonske...
Svetlost-tama, temperaturni slojevi vode, položaj plena, uslovi za mrest, tendencija vodostaja, brzina protoka vode, vazdušni pritisak, ljudski faktor, nivo kiseonika, konfiguracija i sastav dna...
Svašta nešto i sve može da utiče - na svoj način.

[miha]

Dragomir če to objasnit idemo Dragomire ....

[kajman]

Uhhh kompleksno je to pitanje sasvim u skladu ovoga sto je naveo TopMix,, bice ovde mnogo stranica..ako se u vezi ove teme okupi solidna ekipa.

[miha]

samo ti deri nedaj se smetat imamo vremena

[kajman]

Ma to nije sporno ali pored ovoga moram nesto i na poslu da radim. Ima ovde puno dobrih poznavaoca evo TopMix citao sam njegove veoma kvalitetne komentare i sto je najvaznije ne mora da trazi odobrenje od zene kao mRVA

[TopMix]

Ako je to onaj isti kolega mRVA čije sam tekstove o smudju čitao u nekim časopisima, bilo bi lepo da se javi na ovu Kajmanovu provokaciju i da se umeša u ovu temu 

[maverick]

Od kad sam loveci smudja iz čamca pretragu bazirao na udaljenost od obale i vertikalnim jigom pretrazivao teren, mnoge stvari su se pojavile i ulovi su količinski uznapredovali...

Lovio sam ili mi se smudj javljao na mjestima na kojim iskreno nisam nikad ni pomisljao da bacam, počesto su situacije s protokom bile sasvim obrnute od onog što sam mislio

Kao prvo možemo uzeti u obzir doba dana gdje ga danom u svakom slučaju trazim vertikalom puno dalje od obale na terenu koji obiluje malim depresijama koje mu stvaraju zaklon, u zimskim danima obicno su to sprudovi s anfalima i na takvim mjestima upornost dolazi do izrazaja pogotovo ako mu je aktivnost u tom trenutku smanjena te je ponekad potrebno odraditi desetak spusteva na 2-3 metra razmaka izmedju linije spustanja

Kao drugo pad ili porast isto tako ga udaljuju ili priblizuju obali, zanimljivo da imam teren gdje pri nekom normalnom porastu drave desetci čamaca sjede i pecaju uz obalu bez udarca, ja radim vertikalu na pola drave i lovim, znaci skoro naopako od onog sto mi pecarosi smatramo istinom

Kao trece meni jako bitno je riblja staza, put kojim sva riba migrira iz nekih svojih razloga, nekad je uz samu obalu a nekad samom rinom, tu od velike pomoci dolazi do izrazaja sonar koji sto je bolji bolje pomaze

Kao četvrto, jučer lovim, udarci dogadjana, danas ništa...ni trc..došao sam do zaključka da smudj ima rezervni položaj i nakon uznemiravanja od jučer jednostavno je i dalje tu u samoj blizni ali na stepenici dalje...jer nikakve druge promjene nije bilo osim samog uznemiravnja, i to najbolje osjetim kroz veličinu smudjeva koje lovim, jer one od pola kile ne bih ni uzimao za neku referencu

Ali i kad bi lovili 24 sata dnevno nikad ne bi znali sve, tako da su moja razmišljanja vezana uz ulove i malo nagadjanja, ribolov smudja smatram ozbiljnim kad postoji konstantnost, a ona zahtjeva predanost, marljivost i utrošeno vrijeme, novac ni ne zelim pominjati

Boraveci na vodi u kratkom vremenu sam naučio dosta o ponašanju ribe, za neke stvari znam da se dogadjaju na odredjenim mjestima ali ne znam razlog tome jer i danas kod mene, na Dravi ima stotine ribolovaca koji pokušavaju pecati i koji tvrde da ribe nema više kao prije. Moguće, ali ja lovim, zasto......samo zato sto je moja pretraga drukcija od njihove, nista vise , nema formule za uspjeh, samo rad i rad i rad

[TopMix]

"Kao drugo pad ili porast isto tako ga udaljuju ili priblizuju obali, zanimljivo da imam teren gdje pri nekom normalnom porastu drave desetci čamaca sjede i pecaju uz obalu bez udarca, ja radim vertikalu na pola drave i lovim, znaci skoro naopako od onog sto mi pecarosi smatramo istinom"...

Nizak vodostaj duze vreme, smudj se povukao daleko od obale, u nekim rupetinama, napr. na Tisi , i preko 10m dubine. Voda pred vecim nadolaskom i prvih par dana nadolaska... smudj se moze jos uvek zadrzati na tim dubljim pozicijama, sto znaci da se nije pomerio na prvi signal nailazece promene blize obali. Ali, on predoseca promenu, postaje "nervozan" i postaje "svestan" da mu predstoji migracija, a to mu otvara apetit! E, kad se tako pronadje na nekoj poziciji, daleko od obale, jos uvek u dubini, a pre nego sto je uleteo u jata kedera, zna da uzima sve sto se mrda i to jako halapljivo. Tu se onda preplicu i drugi faktori sa svojim uticajem na smudjeve aktivnosti koje ga teraju plice ili dublje, dalje ili blize..., temperatura vode, vazdusni pritisak...
Drugim recima, ko sto kaze Mario, nije pravilo da ce smudj uvek biti aktivan blize obali kad je voda u porastu. Ako pecamo iz camca, u takvim okolnostima ja bi uvek prvo pretrazio dublje i dalje pozicije.

[Kugla]

Čestitke svima na ovoj i sličnim temama, ovakvih tema i iskustava Vas iskusnih pecaroša trebalo bi biti više.

[Greys]

Upravo ova stvar se događa u zadnje 2 godine, koliko sam primjetio od strane ribolovaca na Dunavu. Vodostaj je 2 godine (ljeto) u doslovce extremnim uvjetima, i jednostavno sva riba se povukla u najdublje dijelove Dunava. I onda upravo kada i dođe nova količina vode (nakon mjesec dana), riba zapravo uopće nereagira ''na prvu'' te ostaje u tim dubljim slojevima još neko vrijeme, a svi misle (koji pecaju sa obale) da je otišla kilometrima. Nije, samo je u dubljem dijelu.

[miha]

plima i oseka pun mjesec. brzina vrtnje zemljine kugle oko svoje osi. možda je onaj zemljotres koji je pomjerio zemljinu os neki cetimetar utjecao na ponašanje smuđa u našim rjekama

[Hemingway]

Poznato mi je da Smudj nije toliko vezan uz to jedno mjesto obitavanja ...
medjutim da ga moram traziti po raznim mjestima i po raznim vremenskim periodima to sam skuzio ...moj hendikep je sto ga lovim sa obale pa samim time sam i ogranicen ... medjutim vasa izlaganja ovdje se mogu i na terene prenijeti i sa obale kada se lovi ...
( primjer rijeke Neckar  .. sirinu dostize u prosjeku i do 100m dok korito starog toka mogu dostici bacanjem i do 50m )

[twister011]

Iako i na tim terenima razliciti uslovi uslovljavaju ponasanje smudja, za utehu ti je sto je i pritisak ribolovaca i ribara jako bitan faktor. Pretpostavljam da tamo nije veliki kao kod nas, pa je obala i dalje izgledna pozicija.
Do sredine 90ih, na Dunavu (posebno Djerdapu), camac nikome nije trebao. Kakav god vodostaj bio, smudj je svakodnevno, u odredjenim terminima prilazio obali. Mogao si da ides od tacke do tacke, u odredjenim ustaljenim terminima i bez problema da nahvatas koliko ti srcu drago.
Kako se pritisak od strane "lovaca" pojacavao, tako se i riba pomerala dalje od obale. cak godinama kasnije nisam uspevao da vidim raubovanje, pa se i lov na voblere dosta proredio. Veoma brzo pecanje bez camca je postala utopija.
Poslednjih 10-15 god. samo ekstremni vodostaji donose ozbiljnije ulove sa obale

[kajman]

a mozda i ovo
Superstrune, stapovi, karike i masinice za ultrafinese

Ovakve strune koriste se za ultra lak ribolov. Naravno u kombinaciji sa masinicama i stapovima za ultra lak ribolov. Buducnost varalicarenja, nema sumnje, da je u ultra lakom varalicarenju. Danas to mozda jos uvek nije ispravan metod u svim situacijama zbog nedostatka adekvatnog pribora na nasem trzistu. Zato ce za otvoreni tok i dalje da se koristi jaci pribor, pa i za cupanje stuke iz guste trave u mirnim vodama, isto tako, ali veliki pritisak na neko mesto, pogotovo gde se primenjuje uhvati i pusti sve više zahteva, ne samo lagan, nego „nevidljiv“ pribor. Obezbedio sam sebi jedan takav komplet od trenutno postojeceg pribora i iznenadio se novim mogucnostima. Finese kod raznih taktika i tehnika ne samo da su se poboljsale nego su otvorile jedan siroki prostor za primenu buducih ultrafinesa u prezentaciji, a kada sam ulovio i prve krupne smudjeve vise nije bilo dileme.

Nemojte pogresno da razumete, ultralako kod stapova je oznaka za snagu i tezinu stapa, a ne akciju. Danasnja idealna akcija ultra lakih stapova je srednje brza, brza, i izuzetno brza, jasno zbog ultrafinesa. Fudzi koncept postavljanja karika /dve tri prve visoko postavljene, a ostale nisko postavljene/ se odlicno pokazao i znatno unapredio performanse blanka. U buducnosti /pored danasnjih 12 gr/ karike ce verovatno biti jos lakse sa tendencijom da „oslobode“ blank u potpunosti.

E tu smo, ultrafinese! Moje je misljenje da buducnost varalicarenja lezi upravo u prethodnoj recenici.. Zasto ultrafinese? Zato sto je u pitanju drasticna promena kompletnog pristupa, tj. Taktike u varalicarenju. I tu smo, …Jedan od najvaznijih razloga za primenu i komplenu promenu, kao i mogucnost za ultrfinesama je upotreba super tankih, a jakih struna. Mislim da se trenutno najbolji “Gelspun Polyethilene” nama poznat kao “spectra” i “dinema” vlakno, nece dugo zadrzati. Definitvno se ide ka tome da novo vlakno bude jace i drasticno tanje, a to je opet vezano za stapove. Samo ce se jos vise pojacati problem buducih stapova u odnosu na novo vlakno. Kako napraviti ultralak, jak i cvrst stap koji ce da zastiti super strunu, spreci pucanje i lomove stapa, a da ipak moze bezbedno da povuce i zamara i to ne ripce nego ohoho ribetinu? Moderna tehnologija vec danas pravi prve korake koristeci skoro 99% grafit /onaj jedan posto je staklofiber podloga/ i tzv. Pyton rolovanje pod visokim pritiskom sa specijalnim vezivnim elementima, smolama rekli bi........

Nece proci dugo vremena i teski stapovi u buducnosti ce teziti kao danjasnji ultralaki. Masinice za ultralako varalicarenje = nula tolerancija u delovima i besprekoran dril. Spulna i ultra tanka struna….........Da, ako je spulna jako mala na nju stane malo strune, pa su izbacaji ograniceni-globalno, ali s druge strane nisu ni namenjene dugackim drilovima za somove...Sta je karakteristicno? Suvise “odmotaja” treba da sleti sa spulne da bi postigli odrdjenu daljinu. A svaki “odmotaj” klizi preko ivice spulne koji je logicno poliran da umanji trenje, ama svaki odmotaj ipak koci, sledeci malo vise, sledeci jos vise i tako redom, a karike – sprovodnici….Sve ukupno utice na daljinu izbacaja. Po meni malo veca spulna je bolja za izbacaje ultra tankih struna nego precnikom manja. Tu je sad fizika, matematika, racunske operacije u odnosu na precnik spulne……O.K. postoje danas masinice cije su spulne manjeg konusa na prednjem delu tako da sledeci odmotaji slecu brze i bez kocenja po obodu jer slecu direktno sa tela spulne bez dodira sa obodom….pa O.K. ima i plitkih, mec spulni…….ali i kod “normalnih” spulni moze dosta da se pomogne super tankoj struni tako sto se namota do samog vrha. E, tu je vec bitno da imate masinicu koja besprekorno i unakrsno slaze. Namotaji do same ivice oboda spulne nece da se mrse ako je struna kvalitetna, pa supertanka je, a svi “odmotaji” koji treba da slete do odredjene distance su pri samom vrhu spulne-logicno posto je i struna supertanka!!!!! Tako odleti na nekih 60m, /zavisno od stapa/, a kao da je spulna i dalje puna do vrha. Sta reci, izbor kvalitetne super strune koja nece da se mrsi iako je namotana do samog oboda, moze danas da bude problem posto je ponuda raznih struna ogromna. I na kraju sve mora da je uskladjeno. Na kraju valja napomenuti i ovo - ne odgovara svakom stapu svaka struna. Proverite tako sto cete jednim istim stapom da koristite tri razlicite strune.